– Bili smo u vezi osam godina, bilo je normalno da se raziđemo, desila se ta tragedija… Oktobar 1993. godina, dobila je u osmom mesecu trudove, odveo sam je u bolnicu, porodila se. Porođaj nije bio kako treba, bila je borba za njen i detetov život, to je bilo deset dana borbe. Ja sam išao da gledam i to dete u inkubatoru, Ognjene, jeziva scena. Stotine dece, krvave onako u inkubatoru, to ću pamtiti celog života – rekao je prvo.
– Moja beba je davala znake života, delovala je bledo, disala je. Oni su samo jedan dan rekli da je dete umrlo, način na koji su mi rekli, nisam verovao. Tražio sam papire i dete da bih sahranio dete, nisu mi dali, trajala je opsada tri dana oko bolnice. To je bio period mog života kada sam bio najmoćniji, otac mi je bio faca. Kad se meni to desilo, onda mogu da zamislim šta su drugima radili – kazao je Aca Bulić.
– Verovatno ima šanse da se sazna gde je to dete, ne ovako putem javnog informisanja, već preko institucija. Kočnica mi je bilo što sam znao šta ću sledeće da uradim, stao sam, čim se desilo, desilo se s nekim razlogom. Sam sa sobom sam se dogovorio da neću da radim te stvari. Svaka ćelija u mom organizmu pulsira i vrišti da je ono živo i znam da je živo. I Ana i ja. Svih ovih godina smo komunicirali na ovu temu – istakao je on.
Foto: Printscreen
Izvor: PRessSerbia/ Blic
Add Comment