AUSTRALIJA I NOVI ZELAND IMAJU MODEL ZA OPSTANAK I BUDUĆNOST PUTOVANJA
VEROVATNO će proći još neko vreme pre nego što turisti ponovno počnu putovati svetom, ali možda bi se moglo putovati u neka određena i odobrena područja? Australski i novozelandski političari raspravljaju o mogućnosti da međusobno otvore granice i tako između dve nacije stvore putni koridor ili takozvani putni balon, piše CNN.
Obe su zemlje u martu gotovo potpuno zatvorile svoje granice za strance, što je bio velik udarac njihovoj turističkoj industriji. Ali s obzirom na to da su Australija i Novi Zeland očito uspeli epidemiju koronavirusa da stave pod kontrolu, političari sada razgovaraju o tome kada bi se granice mogle međusobno otvoriti.
“Ako postoji država na svetu s kojom se možemo prvo povezati, onda je to nesumnjivo Novi Zeland”, rekao je krajem aprila australski premijer Scott Morrison.
“Ovo je situacija u kojoj bismo se voleli naći, ali naravno da je trenutno naš fokus najpre usmeren na uspostavljanje kontrole nad covidom-19 do tačke da s poverenjem možemo otvoriti granice. Nisam spremna ugroziti sadašnju poziciju Novog Zelanda preranim otvaranjem granica, čak ni prema Australiji”, izjavila je novozelandska premijerka Jacinda Ardern 27. aprila.
Nije jasno kad bi ovaj “balon” mogao postati stvarnost, trenutno obe zemlje još imaju ograničena domaća putovanja, a svi putnici iz inostranstva moraju u 14-dnevni karantin. Stručnjaci kažu da bi koridor mogao biti uspostavljen u avgustu, verojatno uoči skijaške sezone u Novom Zelandu i školskih praznika u septembru, piše CNN.
Poseban odnos
Postoji nekoliko razloga zbog kojih bi Novi Zeland i Australija mogli biti prvi međusobni izbor. Iako dve zemlje razdvaja 2000 kilometara mora, imaju jedan od najbližih bilateralnih odnosa na svetu. Australski državljani mogu bez viza putovati i raditi u Novom Zelandu i obrnuto.
Ove dve zemlje takođe u velikoj meri međusobno pridonose turističkim industrijama. Oko 40 posto svih stranih posetilaca u Novom Zelandu su Australci, koji imaju udeo od 24 posto u turističkoj potrošnji. Za Novi Zeland je to od posebne važnosti jer se radi o najvećoj tamošnjoj izvoznoj industriji. Turizam se smatra izvoznom industrijom zato što uključuje plaćanje novozelandskih dobara i usluga stranom valutom.
S druge strane, Novozelanđani čine 15 posto svih stranih turista u Australiji, a njihov je udeo u turističkoj potrošnji oko 6 procenata. Turizam Australiji donosi milijarde, iako je tek četvrta najveća izvozna industrija. U obe je zemlje turizam snažno pogođen epidemijom koronavirusa pa ne čudi što je turistički sektor pozdravio mogućnost uvođenja putnog koridora.
“Turistička delatnost poručuje da oberučke prihvata putni balon”, rekao je Simon Westaway, izvršni direktor Australskog veća turističke industrije, dodajući da je to jedini način da strani turisti u bližoj budućnosti uđu u Australiju.
“Dolazak Australaca bio bi izuzetno koristan za opstanak turističkih preduzeća i radnih mesta”, rekao je za CNN Chris Roberts, direktor Tourism Industry Aotearoa, organizacije koja predstavlja turističku industriju Novog Zelanda. Roberts je dodao da se pad turističke potrošnje u Novom Zelandu meri sa oko 1,22 milijarde američkih dolara mesečno. No Robert ne očekuje da će Australci u Novi Zeland dolaziti kao pre covida-19, nego smatra da će mnogi ipak rađe putovati unutar svoje zemlje.
U Australiji su neki turistički operateri počeli usmeravati pažnju ka Kini, odakle dolazi 15 posto svih turista u Australiju, ali njihov je udeo u turističkoj potrošnji čak 27 odsto. Westaway kaže da će se takvi operatori morati prilagoditi i okrenuti Novozelanđanima.
Kako će stvari funkcionisati?
Treba imati na umu da se Australija sastoji od saveznih država i teritorija, od kojih neki trenutno imaju svoja dodatna karantinska pravila. Na primer, osoba koja putuje iz Sydneja (savezna država Novi Južni Wales) u Brisbane (Queensland) morala bi proći 14-dnevnu samoizolaciju.
Vazdušne luke možda će morati uvesti nove procedure. Roberts predviđa budućnost u kojoj će se turisti pojaviti na aerodromu, testirati na covid-19 i ukrcati u avion samo ako je test negativan. Kad slete na odredište, biće im merena temperatura. Turisti će morati pružiti više informacija nego inače kako bi ih se lakše pronašlo, bude li potrebno, ističe CNN.
I Robert i Westaway smatraju da “balon” može funkcionisati samo ako se trenutačna 14-dnevni karantin ukine. Kad ovaj koridor preko Tasmanovog mora jednom bude testiran, Novi Zeland bi mogao pokušati uključiti i druga područja, možda Tajvan i Hong Kong.
“Mislim da bismo mogli ići od zemlje do zemlje. Generalno otvaranje granice moglo bi biti jako daleko”, rekao je Roberts.
Može li se balon povećati?
Raspravlja se takođe o mogućnosti da se “balon” proširi na pacifička ostrva. Iz zdravstvene perspektive, čini se da su pacifičke nacije uglavnom izbegle epidemiju koronavirusa. Fidži je zasad najteže pogođena pacifička nacija, ali ima samo 18 slučajeva koronavirusa i niko nije umro. Guam, doduše, ima 140 slučajeva i pet umrlih, ali radi se o američkoj teritoriji, a ne naciji. Mnoga su pacifička ostrva brzo zatvorila svoje granice kako bi se zaštitili od mogućeg širenja zaraze, ali pandemija je snažno pogodila turizam na pacifičkim ostrvima, koji su i inače jedna od regija koja najviše zavisi od pomoći izvana.
Ardern je pozvala na oprez oko uključivanja spomenutih ostrvskih nacija: “Naši pacifički susedi uglavnom su ostali pošteđeni covida-19 i zadnje što bismo želeli je da ugrozimo takvo stanje.”
Međutim, uključivanje barem nekih pacifičkih ostrva u australski i novozelandski putni balon pomoglo bi njihovom turizmu, smatra Stephen Howes, direktor Centra za razvojnu politiku na Australskom nacionalnom sveučilištu u Canberri.
“Mnogim je ljudima teško. Neki su se vratili u svoja sela, ljudi se bore za opstanak. Nijedna zemlja ne bi smela biti prisiljena na to, bio bi to složen poduhvat, ali svakako vredi pokušati”, rekao je Howes za CNN, dodavši da se koridor uvek može prekinuti ako ne bude funkcionisao.
Uključivanje Pacifika takođe bi pomoglo Australiji i Novom Zelandu u smislu dolaska migrantskih radnika. To bi moglo imati i političkih posledica u regiji koja se je od strateškog značenja za Novi Zeland, Australiju i Kinu.
“Ovo je pravi test. Ako Australija i Novi Zeland prihvate ovo transtasmansko partnerstvo, mogli bi antagonizovati Pacifik, koji bi poruku mogao shvatiti kao da ove dve zemlje ne mare za to područje”, rekao je Howes.
Roberts se složio s tvrdnjom da bi proširivanje “balona” moglo koristiti Pacifiku, rekavši da bi se bez turizma ostrvske nacije našle u značajnim ekonomskim problemima.
“Najbolje što možemo učiniti u smislu ekonomske pomoći našim pacifičkim susedima je uključiti ih u ‘balon’, pod uslovom da to možemo učiniti na siguran način”, rekao je Roberts.
Je li to budućnost putovanja?
Roberts i Westaway smatraju da bi putni koridor između Australije i Novog Zelanda mogao postati model za ostatak sveta. Kao i druge zemlje, Novi Zeland i Australija moraće biti oprezni kako ishitrenim potezima ne bi izazvali drugi talas covida-19.
Ishitrena rešenja mogla bi ugroziti njihov imidž kod međunarodnih turista, koji ih smatraju čistim i pouzdanim destinacijama.
“Ako se ovo može uspostaviti između Novog Zelanda i Australije, onda se može primeniti i na drugim mestima. Dosta se pažnje posvećuje ovom delu sveta zbog očiglednog uspeha Australije i Novog Zelanda u zaustavljanju epidemije. Uspemo li osmisliti način da se ponovno putuje između naših dveju zemalja, siguran sam da će ostatak sveta jako zanimati kako to funkcioniše”, izjavio je Roberts.
PRessSerbia/CNN
Dodajte komentar