Dimnjak pored Ajfelove kule? Ova misterija stoji iza pomenutog objekta.
Kada je 1889. godine izgrađena Ajfelova kula, veliki deo francuske javnosti je reagovao burno, smatrajući kako će ovaj toranj narušiti lepotu njihove prestonice, s obzirom na vrlo specifičan izgled. Ipak to “ruglo” kako su mnogi Francuzi nazvali toranj, danas se smatra remek-delom arhitekture i prepoznatljivim simbolom Pariza.
Danas prosto ne postoji osoba koja nije čula za kulu, ali zato vrlo mali broj Parižana, pa i stranaca, zna za postojanje dimnjaka u neposrednoj blizini Ajfelove kule. Dimnjak svakako postoji, samo što je vešto skriven u podnožju kule, u vrlo neurednoj bašti koja okružuje toranj, pa nije ni čudo što ga većina ljudi ne primeti.
Dimnjak datira iz perioda pre izgradnje kule
Da biste ga pronašli morate da se uputite ka prolazu Ali de Roznik (Allée des Refuzniks), koji spaja južno i zapadno pristanište Ajfelove kule, te izlazi na promenadu sa koje se spuštate ka mostu Pont d’Iéna. Dimnjak je tu kod zapadnog pristaništa, ali ćete ga svakako lakše uočiti zimi kada nema bujnog drveća.
Koja je bila svrha ovog dimnjaka?
Dimnjak je zapravo sagrađen kao deo kompletnog postrojenja koje je korišćeno za izgradnju tornja. Metalna konstrukcija tornja, možda jeste lagana (7.300 tona), ali je zahtevala vrlo čvrstu i stabilnu osnovu. Zato nas ne čudi što je izgradnja kule trajala pune dve godine, dva meseca i pet dana, da bi bila završena pred Svetsku izložbu 1889. godine.
Za šta je tada korišćen dimnjak?
U njemu se nalazila mašinska soba za južni deo tornja. Odavde su se liftovi koji su korišćeni za podizanje materijala na platforme, napajali strujom. Mašine su proizvodile toliko dima, da je postojala potreba da se napravi jedan sistem za evakuaciju. Takav sistem je postavljen uz pomoć ventilacione cevi koja je vodila pravo u dimnjak. Zanimljivo je da se dimnjak i dan-danas koristi, i to za povremeno izbacivanje dima kojeg proizvode agregati za napajanje.
(travelmagazine/pixabay)
Dodajte komentar