Sigurno ste već čuli tvrdnje da preterano oslanjanje na tehnologiju loše utiče na nas. Ipak, ovakvo mišljenje često zanemaruje širu sliku – naročito danas, kada je skoro nemoguće izbeći korišćenje digitalnih uređaja.
Možda ste čuli i za pojam „digitalne demencije“, odnosno ideju da preterano korišćenje tehnologije umanjuje naše kognitivne sposobnosti.
„Na primer, kada smo ranije rešavali zadatke ručno, morali smo da pamtimo sve potrebne informacije“, kaže dr Marvin Kopka, istraživač u oblasti interakcije čoveka i tehnologije. „Danas, te podatke možemo jednostavno da pronađemo na internetu ili ih sačuvamo na telefonu ili računaru. Ipak, ovaj pojam je predmet rasprave među naučnicima i nije jasno da li uopšte postoji.“
Štaviše, jedno nedavno istraživanje objavljeno u časopisu Nature Human Behavior pokazuje da korišćenje tehnologije može čak i smanjiti rizik od poremećaja pamćenja – ali pod uslovom da je koristimo na pravi način.
„Tehnologija se stalno razvija, što znači da moramo stalno da učimo kako da je koristimo“, dodaje Kopka. „To konstantno učenje može biti odličan trening za mozak i pomoći u očuvanju kognitivnih funkcija.“
Zato su stručnjaci izdvojili pet načina na koje digitalni uređaji mogu pomoći vašem mozgu.
Šta je zapravo kognitivno starenje?
Da bismo shvatili kako da tehnologiju koristimo na pametan način, važno je razumeti razliku između zdravog i nezdravog kognitivnog starenja.
„Kako starimo, mogu se javiti suptilne promene u razmišljanju“, objašnjava dr Lakelin Ajhenberger, gerontolog. „To mogu biti trenuci kada zaboravimo koju reč da upotrebimo, ne znamo koji je dan ali se kasnije setimo, povremeno gubimo stvari, ne možemo da se setimo imena poznanika, sporije usvajamo nove informacije, zaboravimo poneki sastanak ili rođendan, ili nam treba više vremena da razmislimo.“
Ona savetuje starije osobe da prate ove promene i obrate pažnju na to kako utiču na svakodnevno funkcionisanje. Ako te situacije postanu učestale i otežavaju obavljanje uobičajenih obaveza, možda je vreme da se obratite lekaru. U suprotnom, povremeni zaboravi su deo normalnog procesa starenja. Ključno je kako koristite digitalne uređaje – da li vam olakšavaju život i čuvaju mentalnu bistrinu.
Pet načina da tehnologija koristi vašem mozgu
- Održavajte društvene veze
Jedna od najvećih prednosti digitalnog doba je lakoća povezivanja sa porodicom, prijateljima i dragim osobama.
„Društvena povezanost je izuzetno važna za zdravlje mozga“, kaže dr Ajhenberger. „Korišćenjem telefona ili računara možete da razmenjujete poruke, zakazujete video pozive, delite fotografije i održavate kontakte – i sve to pomaže u očuvanju mentalnog zdravlja.“
- Učite nešto novo
Ako ste ikada koristili telefon da rešite ukrštene reči, odigrate igru ili slušate audio knjigu – već ste uradili nešto korisno za mozak.
„Stalno učenje i intelektualni izazovi veoma doprinose očuvanju mentalne funkcije“, objašnjava Ajhenberger. „Tehnologija vam može pomoći da naučite novi jezik, igrate logičke igre ili gledate dokumentarce o različitim kulturama i temama koje vas zanimaju.“
- Pravite muziku
Verovali ili ne, stvaranje muzike – bez obzira na kvalitet – može pozitivno uticati na mozak.
„Postoje brojne aplikacije koje omogućavaju pravljenje muzike na telefonu ili računaru“, kaže Kopka. „Istražujte opcije, isprobajte ritam mašine ili softvere za komponovanje i tako aktivirajte mozak.“
Poput pevanja, koje ima dokazane koristi za zdravlje, pravljenje muzike je odličan način da mozak ostane aktivan.
- Ostanite organizovani
Ako koristite telefon da podešavate podsetnike ili zapisujete obaveze, već činite veliku stvar za svoj mozak.
„Digitalni uređaji mogu pomoći u organizaciji svakodnevnih obaveza – na primer, Apple ima aplikaciju za podsetnik na lekove“, kaže Kopka.
Kada koristimo spoljne podsetnike, ne moramo sve da pamtimo, što oslobađa mentalne kapacitete za druge stvari – naročito kada imamo više obaveza istovremeno.
- Razlikujte želje od potreba
Nezdrav odnos prema tehnologiji može se poboljšati ako naučimo da razlikujemo šta nam je zaista potrebno, a šta nije.
Na primer, podsetnici su korisni i neophodni za svakodnevno funkcionisanje. S druge strane, korišćenje digitrona da biste rešili jednostavnu računsku operaciju – to je već prečica koju mozak može i sam da savlada.
„Koliko god da je primamljivo da odmah posegnemo za telefonom da pronađemo odgovor, ponekad bi trebalo da zastanemo“, savetuje Ajhenberger.
„Pokušajte prvo sami da se setite rešenja. Da li možete da razmislite o nekoliko mogućih odgovora pre nego što proverite tačan? To je odličan način da stimulišete mozak i održite sposobnost pamćenja.“
Ovako dajete mozgu šansu da se uključi, a ne da samo pasivno reaguje na svet oko vas, piše Real Simple.
(24sedam.rs/pixabay)
