Miloš Mitrovski je umetnik čiji je put u muzici počeo već u najranijem detinjstvu. Sa samo dve godine prvi put je dotakao klavirske dirke, a sa pet godina već je svirao pesme koje je naučio po sluhu.
Odrastajući, klavir je postao njegov oslonac i svet u kojem je mogao da se izražava. Iako je njegov put bio ispunjen izazovima, ljubav prema muzici bila je ta koja ga je vodila kroz sve teškoće, a kako kaže – često se s klavirom ispriča kroz tonove.
Prve pesme napisao je još u tinejdžerskim danima, sa 16 godina, ali zbog teških životnih okolnosti i velike nemaštine uspeo je da ih snimi tek sa 21 godinu – u skromnim kućnim uslovima, sa ograničenom opremom i produkcijom koja nije bila na profesionalnom nivou. Ipak, i kao takve, pesme su uspevale da pronađu put do publike.
Njegova vera u muziku i potreba da kroz nju ispriča ono što ne može rečima, činili su ga istrajnim i otpornim u najgorim životnim trenucima.
„Muzika je bila moja svetlost onda kada je svuda oko mene bio samo mrak. Zbog muzike i za muziku sam živeo i to se nije promenilo ni do danas. Klavir je jedini svedok svega kroz šta sam prošao. Sve sam njemu ispričao i poverio kroz tonove – i radost i tugu, i strahove i nade i snove. Kad niko nije bio tu, on jeste.“
Milošev put je tih, ali uporan – i upravo zbog toga, svaka nota koju danas odsvira ima još veću težinu.
Mitrovski autorski potpisuje svoj prvenac.
