U Evropi gotovo 50 odsto ljudi pati od meteoropatske glavobolje, vrtoglavice, razdražljivosti ili nesanice. U Srbiji je zabeleženo da svaka peta osoba reaguje na promenu vremena. Najveći broj meteoropata čine ljudi srednjih godina i to više žene nego muškarci, a zabeleženo je i da od meteoropatije boluju i deca.
Kada je nepovoljna biometeorološka situacija dolazi do povećanja koncentracije pozitivnih jona u atmosferi i upravo su oni ti koji negativno utiču na ljudski organizam, kažu stručnjaci. Za razliku od njih, negativni joni imaju potpuno drugačiji uticaj na nas, te nas čine veselima i vedrima.
Istraživanja su pokazala da meteoropate osete promenu vremena i do 48 sata ranije. Takođe, navedeno je, da uzrok tome, može biti i savremen način života. Naime, ljudsko telo se privikava na nove uslove života i rada, odnosno navikava se na zatvoren prostor. Odsustvo kontakta sa prirodom dovodi do toga da organizam zaboravlja kako da se nosi sa promenama u njoj.
Iz ovoga sledi zaključak da su meteoropate, u većem broju, ljudi čiji poslovi zahtevaju rad u kancelarijama.
Simptomi meteoropatije, uz navedene, mogu još biti i bolovi u kostima i zglobovima, kao i umor. Stručnjaci objašnjavaju, još, i da jak uticaj ciklona kod čoveka izaziva naglu promenu raspoloženja. Naime, ciklon izaziva pojačano lučenje hormona stresa, a što uslovljava da se manje oslobodi endrofina, hormona sreće, koji inače predstavlja prirodno sredstvo protiv bola.
Za meteoropatiju ne postoji lek, ne u vidu farmaceutskih proizvoda. Ali se ona može preventirati i to vrlo jednostavno. Dovoljno je dnevno prošetati ili, bar samo boraviti, u parku/šumi generalno prirodi, od sat do dva. Jednako je važno i ne pratiti biometeorološke prognoze, jer podsvesno beležimo informacije, posebno one negativne, a što kasnije utiče na našu psihu. Rečenica svako saznanje je bolest u ovom slučaju ima pun značaj. No, ako ste znatiželni i ne možete bez takvi informacija, onda se treba pripremiti za najavljenu promenu vremena.
Prevencija
Preporučljivo je da u kući imate biljne napitke i čajeve koji deluju umirujuće na mišiće i nerve. U svojoj biljnoj apoteci treba imati kamilicu, glog ili lipu, jer oni smanjuju razdražljivost. Na ovu listu dodajemo i kapi valerijane, koje pomažu u borbi protiv nesanice.
Uz biljke, sebi možete pomoći i etarskim uljima, koje treba nakapati u posudice sa vodom i pustiti ih da se šire radnim prostorom. Koristite ona koja umiruju, poput lavande.
U listu treba upisati i ekstrakt semenki guarane, koji eliminiše umor, a kao prirodni stimulans, preporučuje se ljudima koji su pod stresom. Dnevna doza koja je preporučljiva praha iznosi do jednog grama, s tim što bi osobe, koje pate od visokog krvnog pritiska, savet za upotrebu trebale da potraže od lekara.
Lecitin pomaže u poboljšanju koncentracije, memorije i sprečava demenciju, ali prevashodno olakšava bolove u zglobovima.
Takođe savet je i da budete fizički aktivni, te su preporučljive vežbe istezanja, dok je trčanje je najidealnije.
Na suprot ovom savetu, oni, kojima smeta magla i visoka vlažnost vazduha, a tu se ubrajaju asmatičari, trebalo bi da izbegavaju izlazak iz kuća dok se ne “rasčisti vazduh”. Hronični bolesnici u toj situaciji treba da se utople i troše čajeve, koji pospešuju cirkulaciju. Utopljavanje ne znači povećavati veštački temperaturu tela, zato biti oprezno u slojevitom oblačenju. Temperatura u prostorijama, u kojima se boravi, ne sme da prelazi 21 stepen Celzijusa.
(edukacija.rs/pixabay)
Dodajte komentar