Deset meseci uzastopce beleže se novi rekordi, površinska temperatura mora takođe je dostigla šokantan nivo.
Mart je poslednja u nizu crvenih lampica u poslednjih godinu dana – periodu koju su obeležili klimatski i temperaturni ekstremi i povećane emisije gasova sa efektom staklene bašte.
Rekordi se samo nižu
Svaki mesec od juna 2023. godine je postavio novi rekord i zaradio epitet „najtopliji“. Mart 2024. godine nije izuzetak.
Evropska Služba za praćenje klimatskih promena „Kopernikus“ javila je da je mart globalno bio za 1,68 stepeni Celzijusa topliji od proseka za period od 1850-1900. godine, koji se uzima kao referentna tačka za predindustrijski period.
Uprkos tome što je martovski rekord premašen za samo 0,1 stepen, više zabrinjava širi trend, navodi Samanta Burdžes, zamenica direktora „Kopernikusa“.
Ogromna prostranstva planete pretrpela su temperature iznad proseka za mart, od delova Afrike, Grenlanda, Južne Amerike i Antarktika.
Vreme koje nemamo
Nije ovo bio samo deseti uzastopni mesec da premaši sopstveni temperaturni rekord, ali je obeležio i najtopliji 12-mesečni period do sada zabeležen – 1,58 stepeni iznad predindustrijskog nivoa.
Treba naglasiti da to ne znači da je granica od 1,5 stepeni iznad predindustrijskog nivoa, dogovorena u Parizu, probijena. Ona se meri u decenijama, ne u pojedinačnim godinama.
„Ipak, realnost je da smo veoma blizu i već živimo na pozajmljenom vremenu“, rekla je Burdžes.
Klimatski panel UN-a je upozorio da ćemo početkom 2030-ih probiti granicu.
More još više zabrinjava
Šokantne su i temperature mora. Rekord globalne površinske temperature okeana postavljen u februaru, ponovo je premašen u martu.
„To je izuzetno neobično“, istakla je Burdžes.
Okeani pokrivaju 70 odsto površine planete i održavali su uslove za život na površini Zemlje tako što apsorbuju 90 odsto viška toplote proizvedene industrijskim zagađivanjem od početka industrijskog doba.
Topliji okeani znače više vlage u atmosferi. Naučnici navode da vazduh može da drži u sebi oko sedam odsto više vodene pare za svaki stepen temperaturnog porasta.
Ovo dovodi do izuzetno nestabilnog vremena, poput moćnih vetrova i obilnih kiša.
Rusija je pretrpela najveće poplave u poslednjih nekoliko decenija, a delovi Australije, Brazila i Francuske takođe su iskusili veoma vlažan mart.
Pacifički dečak još nije završio
Iz Službe za klimatske promene EU su saopštili da je ciklični fenomen El Ninjo, koji zagreva površinu mora u Pacifiku što dovodi do povećanja globalnih temperatura, nastavio da slabi u martu.
Uprkos slabljenju, njegov efekat će se osetiti najjače ove godine, što je u skladu sa temperaturnim projekcijama za naredne mesece.
„Sve dok nastavljamo da beležimo ovoliko toplote u okeanima, verujemo da su novi rekordi vrlo verovatni“, zaključila je Burdžes.
Pakleni mart i u Srbiji
Mart je u Srbiji bio najtopliji od kada se vodi evidencija, navodi RHMZ. Prevaziđeni su apsolutni dnevni maksimumi temperature u Somboru, Banatskom Karlovcu, Negotinu i na Crnom Vrhu. Najtopliji grad bila je Ćuprija 30. marta sa 30 stepeni. Istog dana u Beogradu je izmereno letnjih 29,3 stepena.
Bez hladnoće bilo je i na planininama. Na Crnom Vrhu i Kopaoniku zabeležen je samo jedan ledeni dan kada je temepratura ostala ispod nule. U našem najvećem skijaškom centru nikada ranije nije zabeleženo manje ledenih dana u tom mesecu.
Prethodno, dva ledena dana bila su u martu 1959. godine. Na Zlatiboru i u Sjenici mart 2024. imao je najmanje dana sa snežnim pokrivačem u istoriji merenja.
Izvor: PressSerbia/ClimateCopernicus