Koliko na svetu naroda ima toliko i nacionalnih kuhinja postoji. A svima je zajednička potreba za hranom. Bilo da se sprema da ulju, masti ili vodi, meso i povrće su prisutni u receptima jela svih naroda. U narednom tekstu čekaju vas mali kulinarski trikovi.
Neretko se dešava da ne može utvrditi poreklo nekog jela, a razlog tome su prirodne i konstantne migracije ljudi. No, u svakom gradu sigurno se može pronaći restoran koji služi hranu određenog podneblja ili države. U nastavku donosimo pet najistaknutijih kod nas.
Kineska kuhinja – sa veoma dugom istorijom uticala je na celu planetu. Specifičan način obrade namirnica ovu kuhinju čini jedinstvenom. Povrće i meso se po pravilu spremaju na vodi ili pari, kratko uz nezaobilazan soja sos. Kineski šefovi kombinuju sve ukuse i ne strahuju da jelo neće uspeti.
Italijanska kuhinja – pasta, pica, sirevi… Ne postoji država na svetu u kojoj se ne služie jela od testa italijanskih majstora.
Američka kuhinja – je najmlađa kuhinja, a predstavlja mešavinu svih svetskih. Tako su u njoj dominatna jela baš ona koja poreklo vode iz evropskih gradova. Primer tome je čisburger, koji je nastao modifikaciom nemačkog hamburgera.
Meksička kuhinja – prepoznatljiva po buritu. Uz njega tu su i takosi, ali i čuros. Ova kuhinja je klasičan primer uticaja dva naroda, konkretno je to mešavina kuhinje Indijanaca i jela španskih konkvistadora.
Tajne velikih majstora
Kulinarstvo je svakako najfinija umetnost i odatle potiče izreka da ljubav na usta ulazi. Poznati šefovi kuhinja retko otkrivaju tajne, ali po koji trik i objave.
1. Krompir sa hrskavom koricom bez prženja u ulju – krompir posuti brašnom, izmešati ga i zapeći u rerni.
2. Da bi povrće bilo finije nakon kuvanja treba znati da se ono koje raste pod zemljom stavlja u hladnu, a ono koje raste iznad, u vruću vodu.
3. Voda u kojoj se kuvao oljušteni krompir odlična je za pripremu čorbi.
4. Kako bi luk i šargarepa brže omekšali tokom dinstanja treba ih posuti sa malo šećera.
5. Pre stavljanja dresinga u salatu, treba je prvo posoliti, jer ulje iz dresinga ne dozvoljava da se so rastvori.
6. Tajna fine testenine je u odnosu vode i paste. Tako za 100 grama testenine potrebno litar vode.
7. Kako bi piričan bio ukusniji, pre nego što se sipa u vodu, treba ga prvo propržiti na malo ulja.
8. Za savršen biftek, tiganj mora da bude toliko vreo da iz njega ide dim.
9. Da ulje u kojem se prži riba ne bi prskalo, u zagrejan zejtin treba staviti malo soli i brašna.
10. Folija, koju koristimo u kuhinji, biće lakša za rukovanje, ako se čuva u frižideru.
Bonus saveti
1. Semenke iz bundeve i tikvice najlakše se uklanjaju kašikom za sladoled.
2. Višak masnoće iz već pripremljenog jela, može se pokupiti uz kockice leda i papirne salvete. Led treba umotati u salvetu i njome preći preko mesa, pita, zapečenih jela… Led privlači masnoću, a salveta je upija.
3. Kako goveđa supa ne bi bila mutna, u ključalu tečnost treba sipati jedno belance izlupano viljuškom. Belance će pokupiti “mutnoću”, pa će supa posle ceđenja biti bistra.
4. Karfiol će i posle kuvanja biti beo, jedino ako se u vodu u kojoj se kuva sipa malo mleka.
5. Da bi bolonjeze sos bio gušći treba dodati 1-2 kašiku prezli.
6. Meko brašno se koristi za pripremu pita, hleba, pogača i kolača, a oštro za rezance, kisele štrudle, zaprške…
7. Pohovano meso biće ukusnije, ako se u umućeno jaje doda suvi bosiljak i jedan izgnječen čen belog luka.
8. U vodu kojoj se kuvaju jaja treba dodati sodu bikarbonu ili sirće, kako bi se ljuska lakše odvajala od belanceta.
9. Mekani sir lakše će se rendati, ako se pre upotreba stavi u zamrzivač oko pola sata.
10. Neprijatan miris sa prstiju nakon pripremanja ribe ili luka moguće je ukloniti, ako ruke “operete” limunom ili sodom bikarbonom.
11. Raspadnu biskvit nije smak sveta. Potrebno ga je samo izmrviti i staviti u teglu, dodati sveže voće, malo fila i nova poslastica je spremna.
(edukacija.rs/pixabay)
Dodajte komentar