Voditeljka Dragana Katić započinje novu etapu života. Njen sin Boba, rešio je da nakon usavršavanja u Berlinu, ostane da živi u Nemačkoj.
Dragana u Beogradu ostaje sa drugim sinom Bojanom (24), svesna da će joj se život promeniti.
– Boban se usavršavao u Berlinu jer je ode završio arhitekturu i tamo uveliko radi. Njegova je odluka da ostane, da proba, bez nekih strogo zacrtanih planova da u Nemačkoj mora da bude do kraja života. Moje je bilo da tu odluku prihvatim i nastavim da živim u Beogradu, svesna činjenice da mi je jedno dete sada definitivno otišlo od kuće.
U proteklom periodu, zbog obima posla, Boban nije često dolazio u Beograd. Tokom pandemije i višemesečnog zaključavanja Nemačke, Dragana nije mogla u Berlin. Sada već odlazi češće jer najzad može da uđe normalno u zemlju i nadomesti vreme sa sinom.
– Dok sam razmišljala o Bobanovoj odluci da život nastavi u Nemačkoj, setila sam se svoje mladosti, kada sam htela da se bavim nečim sa čim se moja majka nije slagala. Ona je smatrala da treba da završim fakultet, da diplomiram knjizevnost, budem profesor srpskog jezika, da predajem, imam porodicu i vodim smiren, uobičajen zivot. Međutim, odabrala sam potpuno drugačiji put i za to sam se borila tokom celog odrastanja. Počela sam da se bavim glumom, igrala sam u amaterskim pozorištima u Beogradu, a onda je došla televizija. Za svoje snove sam se izborila, pa zašto to ne bi činila i moja deca. Naravno da mi je teško, ali nije on otišao tamo negde mnogo daleko, niti ga tamo muče. Otišao je svojom voljom tamo gde mu je lepo, gde je srećan i gde se pronašao. Važno je da je srećan. Ako je on srećan, i ja sam.
Draganin naslednik se dobro snašao u Berlinu, ali mu nedostaju prijatelji iz Beograda. Voditeljka priča kako bi on najsrećniji bio kada bi svoje prijatelje uspeo da povuče tamo i tada za rodnim gradom ne bi imao nostalgije. Dok tokom telefonskih razgovora sluša o tome kako Boban živi i radi u Nemackoj, kao požrtvovana majka stoički podnosi nedostajanje, začinjeno mrvicom tuge.
– Bojan je završio Fakultet političkih nauka u roku. Bio je odličan student. Želeo je godinu dana da se odmori jer je sve vreme studiranja i radio. A radio je mnogo, i to na velikim projektima. Oba moja sina su uvek bila posvećena ideji: neću da učim da bih polozio, već da znam.
Dragana ponosno otkriva da se Bojan vrlo dobro snašao u svom poslu, punom adrenalina, i da radi nesto slično kao ona, samo iza kamere. Kao što od sina saznaje gde su danas njeni nekadašnji saradnici i šta rade, tako joj dugogodišnji prijatelji javljaju ko je od kolega preminuo.
– Teško se nosim sa gubicima. Rano sam ostala bez roditelja. Jedinica sam i nisam bila spremna na to. U međuvremenu, mnogi dragi prijatelji su preminuli i mislila sam da ću nekako otupeti na te vesti. Medutim, nisam. Sve to je na mene ostavilo velike posledice. U smislu da drugačije gledam na život, jer sam u poslednje dve godine živela sa mnogo straha. U trenucima kada se setim nekih ljudi koji više nisu tu, bude mi teško i zaplačem. Ne mogu da se pomirim s tim da ih nikad više neću videti. Tolike godine sam ih sretala, radili smo zajedno, druzili se, smejali, i sada ih odjednom nema. Tokom protekle dve godine imala sam utisak kao da sam u nekom mraku. Strah je bio non-stop prisutan.
Ipak, svetla je bilo i u tim teskim momentima.
– Svetlo su mi prijatelji, kao i činjenica da sam uspela da organizujem svoj mikrosvet. Da mogu da sednem i popričam sa sinovima, da učinim nešto malo, lepo za nas. Smirivalo me je i što su mi deca bila zdrava, što smo bili upućeni jedni na druge.
To malo, lepo jesu i sitni radovi po kuci, koje Dragana zna sama da odradi. Za one krupnije ipak sačeka majstora.
– Trudim se da trajem, to se postize profesionalnim odnosom prema poslu. Kraj svake televizijske sezone nosi mnogo stresa, ali ja sam dobro organizovana. Znam gde mi je šta: koje su mi cipele za studio, koju šminku koristim za koju emisiju. Automobil mi je pun dodatne opreme – kaže voditeljka za “Gloriju”, koja je nedavno obeležila tri i po decenije uspesne karijere.
Dodajte komentar