Ljuma Penov: “Moj Novogodišnji poklon za Vaše čitaoce”

     1. Ova godina je za Vas bila više nego uspešna. Dve nagrade iz Njujorka sa Internacionalnog Hoboken Filmskog Festivala, premijera filma “Petlja” i učestovanje na filmskim festivalima, zatim sada premijera “Porodice”, pored toga pozorišne predstave i nastupi sa filmskim bendom. Bliži se kraj godine, da li biste mogli da nam kažete šta je ono po čemu ćete je najviše pamtiti?

Ovo je za mene bila hirovita godina, ali život ne delim na godine, već na svaki dan zasebno ili na neki određeni period, tako da ne mogu lako da odgovorim na to pitanje. Bilo je kako lepih trenutaka, tako i ne tako lepih, kao i kod svakog. Život ipak čine, te najmanje stvari i one me uvek i raduju, nečiji osmeh, nečija dobrota, iskrenost, ljubaznost, kultura, danas su te stvari postale velike stvari za društvo, jer na žalost, sve više i više se udaljavamo od pravih vrednosti, ali i mašte, koja je itakako važna za svakog čoveka, ona budi u njemu šareni svet, samo za njega.

 2. Da li ste ove godine uradili nešto prvi put?

Prvi put sam bila u Njujorku, na takvom filmskom festivalu, i dobila internacionalnu nagradu.

 3. Deda Mraz, Sneško Belić ili Novogodišnja jelka? Koji od ova tri novogodišnja simbola je Vama najdraži i zašto?

Iskreno, sve mi je drago i podseća me na detinjstvo, na mir doma, na toplotu moje porodice tih dana. Ali, ako bih morala da izaberem, meni je najdraži Sneško i uvek sam ga pravila, i sada, kada se zadrži sneg, ja ga obavezno napravim kad imam vremena, i to sa tolikom slašću i tako se vratim u dečiji svet prave zimske čarolije.

 4. Da li se radujete praznicima i kako doživljavate ovaj “svetlucavi” period? Ima li još odraslih ljudi koji ih na dečiji način doživljavaju?

Lepi su praznici, zimski, ja ih i dalje povezujem za školski raspust, pa zimi, i u tom periodu, umem da idem često u prirodu, valjam se po snegu, ako ga ima, kotrljam se niz brdašca, sankam se ponekad i dalje i grudvam i pišem po snegu, idem na klizanje, ali najviše volim praznike zbog kolača i raznih poslastica i đakonija koje onda svi imamo, pa se menjamo, kao neke sličice za album.

 5.  Ovo je vreme darivanja, a Vi ste poznati po svom nesebičnom humanitarnom radu svih ovih godina. Iz Vaseg iskustva, da li mislite da danas dovoljno pažnje poklanjamo drugima, naročito onima koje ne poznajemo, a kojima je pomoć najpotrebnija. Koliko je svako od nas spreman da bude Deda Mraz?

Mislim da malo poklanjamo pažnje, čak i najbližima nekad, a kamoli nekome kome je potrebna pomoć, istinska i velikodušna. Koliko dece neće dobiti paketić, koliko dece ni ne zna šta je to. Da mogu, ja bih na teritoriji cele države delila besplatno svoj deci paketiće, i koja imaju i koja nemaju. Koliko je beskućnika, koliko će njih biti na ulici promrzlo, iscprljeno i gladno dok smo mi u toplom. Koliko će ljudi biti samo, usamljeno, bolesno. A da ne govorim za druge stvari. Isto tako, koliko će životinja biti gladno na ulici, i uginuti možda od hladnoće ili stvari koje se zovu petarde… Svima njima, i ljudima i životinjama, treba pomoći. Pružiti im makar osmeh i to je nekad i više nego dovoljno.

6. S’ obizrom da ste igrali u filmu “Porodica”, a u prazničnom periodu najviše dolaze do izražaja porodična okupljanja koja im daju posebnu draž, da li biste mogli da nam kažete, iz Vašeg ugla, u kakvom se položaju danas nalazi porodica, kao stub društva, i da li bi je bilo teško održati bez tradicije?

 Danas praktično ni nema porodice, teško ju je održati, takvo je vreme, vreme borbe i preživljavanja. Mnogi misle da su porodica, a zapravo nisu, uvek tu ima nešto što je van okvira te porodice. Nažalost, puno je onih koji se pretvaraju da su porodica, umesto onih koji to zaista jesu, ali ima i njih i to ne malo, gde je ljubav na prvom i poslednjem mestu.

 7. Kad bi Crna Zorica, Marina i Ružica zajedno slavile Novu godinu, da li možete da nam napišete kako bi ta atmosfera izgledala?

Kad bi se njih tri našle mislim da bi to bio potpuni šou, one bi se, ja mislim, ludo i nezaboravno zabavljale, onda bi zvale Tanju, Emu. Irenku, Jelenu, Elenu, Sonju i još njih, da ne nabrajam, bila bi to opšta žurka, ples do zore, smeh, a u mojoj glavi bi bilo malo rasulo.

8. Koje su to Vaše lične odluke kojih ćete se pridržavati naredne godine i kakvi su Vaši dalji profesionalni planovi?

Nemam nekih bitnih odluka, samo želim da ostanem uvek svoja. Za profesionalne planove, ne bih se unapred istrčavala, biće novi film, koji treba da mi izađe ove godine i još neke stvari.

 9. I za kraj, šta je ono što bi naši čitaoci i čitateljke pronašli u poklonu koji biste im Vi poklonili? 

Dala bih im kutije šarene mirisne, divno upakovane kao poklon sa velikim belim i zlatnim mašnama, a unutra bi bilo pregršt slatkiša. osmeha, nade, dobrote, vere, poštenja i iskrenosti i ljubavi, za bolju godinu, lepše sutra, bolji dan i miran san.