fbpx Ljudi koji nikad nisu gladni imaju nešto što drugi nemaju i zbog toga su "zaštićeniji" od dijabetesa i srčanih bolesti - PRess Serbia | PR PRess team
bozen 728
Entertainment Health and beauty Zanimljivosti

Ljudi koji nikad nisu gladni imaju nešto što drugi nemaju i zbog toga su “zaštićeniji” od dijabetesa i srčanih bolesti

Večera uz koju možete da sagorevate kalorije u snu!
bageterija_gif728

Da li neko može da bude predodređen za gojaznost, a samim tim i za opasne bolesti.


Ljudi koje je obuhvatilo istraživanje ispalo je da su ceo život bili mršavi ne zato što su imali neobičan metabolizam, nego zato što ih hrana prosto nije interesovala

Nikada nisu puno jeli, nikada nisu bili opsednuti narednim obrokom, piše Gina Kolata za The New York Times kao uvod u otkriće britanskih istraživača zašto je to tako.

Rezultati su pokazali da ti ljudi u svojoj DNK nose mutaciju koja guši apetit. Posledica je to da takvi ljudi ređe dobivaju dijabetes ili bolesti srca.

Istraživanje je objavljeno u žurnalu Cell i temelji se na podacima iz britanskog Biobanka koja je posmatrala pola miliona ljudi starosti između 40 i 69 godina čije se zdravlje pratilo tokom nekoliko godina. Drugo istraživanje u istom žurnalu koristilo je podatke iz iste grupe ljudi kako bi donelo zaključke o genetskoj predispoziciji za gojaznost.

Oba istraživanja zajedno, pokazalo se, otkrivaju da postoje biološki razlozi zašto neki ljudi muku muče s telesnom težinom, dok drugima to uopšte nije problem, i da razlog često nije metabolizam, nego apetit ljudi.

Ljudi skloni debljanju češće osećaju glad nego oni koji imaju tendenciju da budu prirodno vitki.

Istraživanje su proveli Sadaf Faroki i Nik Vareham sa Kembridž univerziteta.

Ključno za otkriće bilo je proučavanje gena MC4R i to što se ovim problemom Sadaf Faroki bavila čak 20 godina. Nju je, doduše, zanimalo zašto su neki ljudi deblji, a ne zašto su neki mršaviji, da bi na kraju ispalo da mutacije u tom genu uzrokuju šest posto gojaznosti kod dece.

Naučnici su utvrdili čak 300 mutacija i one sve zajedno uništavaju sposobnost osećanja sitosti nakon obroka. U normalnim okolnostima čovek oseća glad, jede, najede se, gen MC4R se isključuje i čovek se oseća sito.

Mutacije, međutim, sprečavaju gen da se aktivira u odgovarajućem trenutku. Posledica može biti to da takve osobe uvek osećaju glad ili barem apetit, jer se gen nikada ne isključuje. U novoj studiji dr Faroki je utvrdila da kod prirodno vitkih ljudi MC4R nikada nije uključen, nikada ne osećaju neku posebnu glad i naprosto puno manje jedu.

– Smatramo da je ključ u regulaciji osećaja gladi i sitosti. Hrana je svuda. Ako ste malo gladni, a neko na sastanku pred vas stavi krofne, da li ćete se poslužiti, slikovito je opisala Sesilija Cecilia Lindgren s Oksforda, profesorka genske endokrinologije i metabolizma.

U sledećoj studiji na osnovu podataka iz britanskog Biobanka, dr Amit Kera, kardiolog iz Generalne bolnice u Masačusetsu, i njegove kolege tražili su način da predvide ko je predestiniran na gojaznost ili probleme s težinom, sve u odnosu na sićušne varijacije u DNK.

Naučnicima je na kraju uspelo da slože određene parametre i nivo rizika od gojaznosti u odnosu na varijacije DNK.

Ispalo je da su osobe koje su imale skor visokog rizika, u proseku bile 15 kilograma teže od onih s najnižim procenjenim rizikom.

Od onih koji su imali telesnu masu u zoni gojaznosti, 60 posto ih je imalo visok procenjeni rizik od gojaznosti.

– Bili smo šokirani razlikama, kazao je dr Sekar Kathiresan, koautor istraživanja i genetičar iz iz Bostona.

Jedan problem ipak je ostao. U Biobanku su se nalazili samo podaci o odraslim ljudima. Nije bilo jasno odakle to sve počinje.

Zato su se istraživači okrenuli dodatnim podacima u vezi sa 300.000 ispitanika iz drugih genetskih istraživanja.

Pokazalo se da su bebe odmah nakon rođenja imale iste prosečne težine, bez obzira na visoke ili niske genetske predispozice za gojaznost.

Razlika je počela da se značajnije pokazuje u dobi od tri i po godine, dok su do dobi od osam godina deca s visokim rizicima često bila gojazna, a pri kraju adolescencije u proseku su imala telesnu masu za 15 kilograma višu od onih s niskim rizikom.

Rut Los, direktorka genetskog programa za gojaznost pri Medicinskoj školi Icahn na Maunt Sinaj dečjoj bolnici, prokomentarisala je da je određenu decu u dobi od osam godina očigledno lakše povesti za nezdravom hranom zato što tada počinju da osećaju glad u skladu sa svojim genetskim predispozicijama.

Međutim, jedan podatak iz tih istraživanja pokazuje da ipak ne moramo da budemo žrtve svojih gena.

Istraživanja su pokazala da između onih 10 posto s najvišim procenjenim rizicima da postanu gojazni s obzirom na svoje gene, neretko ima ljudi koji uopšte nemaju višak kilograma.

Foto: Pixabay

Izvor: PRessSerbia/Telegraf

meridian
Loading...

Marija P.

Diplomirani profesor srpskog jezika i književnosti sa višegodišnjim radnim iskustvom u brojnim domaćim medijima.
Najviše je zastupljena u rubriikama vesti, društvo i biznis.

Dodaj komentar

Klikni ovde da postaviš komentar

PRess Serbia VIDEO NEDELJE

Jala Brat - PARTIJAM

Poručite online !

bageterija_gif728

DOVEDITE LINIJU DO SAVRŠENSTVA!

bozen cosmetics

PROMO

Loading...

RADIO “KOLUBARA”, – slušajte besplatno kvalitetan radio na internetu

RADIO KOLUBARA

LAJKUJTE NAŠU FACEBOOK STRANICU!

Uživajte u odličnom ROYAL WELLNESS CENTRU!

Vremenska prognoza

Priključite se PRess Serbia grupi

PRess Serbia Group
Javno group · 353 članova
 

Pridružite se grupi

 

Oficijalna grupa stranice PRessSerbia
Booking.com

All Topics

Poboljšani TURBO ŠLANK JE U PRODAJI!

bozen 300

Prijatelji sajta


BG online

 

class=

Iskoristite stalne popuste-Ulepšajte se!
ageless

RSS NEVEROVATNE PONUDE DANA:

REZERVIŠITE SMEŠTAJ BRZO I POVOLJNO!



Booking.com

Do NOT follow this link or you will be banned from the site!
Close