Čajevac je zimzelena, grmolika i endemska lekovita biljka koja ima jače delovanje od bilo kojeg antibiotika. U tradicionalnoj medicini Aboridžina čajevac je izuzetno cenjen zbog eteričnog ulja u igličastim listovima, ali ova bilja se jako malo koristi u Evropi.
Aboridžini su čajevac koristili za različite zdravstvene tegobe. U Drugom svetskom ratu svaki australijski vojnik je u torbici za prvu pomoć nosio ulje čajevca, koje ga je štitilo od uboda insekata i opasnih infekcija. Svi pokušaji da se čajno drvo gaji na drugim meridijanima prvobitno nisu bili uspešni, jer eterično ulje nije bilo ni približnog kvaliteta kao australijsko. Posle su ga zbog velike potražnje uspeli nekako uzgojiti i u Evropi.
Eterično ulje čajevca ima antivirusna, antibakterijska i antigljivična svojstva. Koristi se kod svih oblika infekcija disajnih puteva, infektivne upale creva, urogenitalnih i kožnih infekcija, depresije i umora. Preventivno štiti kožu kod terapije zračenjem. Naročito je uspešno u uklanjanju gljivica na noktima, bubuljica i akni te kondiloma ili polnih bradavica.
Eliminiše i neugodne mirise, kao i mnoge druge bakterija i mikroorganizme, protiv kojih su antibiotici uglavnom nemoćni. Prema mišljenju naučnika, čajevac bi mogao biti uspešan i u borbi protiv melanoma. Ulje čajevca takođe se koristi i u raznim kozmetičkim preparatima, sapunima, losionima, šamponima…
Međutim, treba biti oprezan sa upotrebom čajevca jer u velikim količinama može izazvati iritaciju kože i sluzokože, naročito kod osoba sklonih alergijama. Da ne bi došlo do neželjenih reakcija, moraju se slediti uputstva proizvođača.
