Home Lepota i zdravlje KRVARENJE IZ NOSA najčešće bezazleno, ali ukoliko se desi ovo ODMAH kod LEKARA – ne pravite ovu GREŠKU

KRVARENJE IZ NOSA najčešće bezazleno, ali ukoliko se desi ovo ODMAH kod LEKARA – ne pravite ovu GREŠKU

od Marija P.
0 komentara

Svi mislimo da znamo kako da ga zaustavimo, međutim samo ovako je pravilno


Krvarenje iz nosa često je iznenadno stanje koje uplaši i pacijenta i njegovu okolinu. Sluznica nosa je tkivo koje je dobro prokrvljeno krvnim sudovima, posebno u prednjim delu nosne pregrade gde se obično i javlja krvarenje, koje je uglavnom bezazlene prirode.

Stručnjaci, ipak, upozoravaju da se u nekim situacijama iza krvarenja, posebno kod starijih osoba, krije ozbiljan zdravstveni problem.

Krvarenje iz nosa javlja se kod 60 odsto osoba jednom u životu

Epistaksa, kako se stručno zove krvarenje iz nosa, u tesnoj je vezi sa povišenim vrednostima krvnog pritiska. Epistaksa se javlja kod 60 odsto osoba barem jednom u životu. Većinom je krvarenje iz nosa blago i kratkotrajno, s tim da je epistaksa kod oko 6 odsto osoba stanje koje zahteva medicinsku intervenciju.

Krvarenje iz nosa može biti isprovocirano mnoštvom faktora kao što su suv vazduh, infekcije, alergije, traume, zloupotreba alkohola.

Hipertenzija najvažniji faktor rizika

Od mnogih faktora rizika za razvoj epistakse, hipertenzija se smatra jednim od najvažnijih. Ova hipoteza postavljena je na osnovu kliničkih ispitivanja. Poslednjih godina, nekoliko studija je ispitivalo vezu između hipertenzije i krvarenja iz nosa, ali bez jedinstvenih rezultata koji bi mogli da potvrde da je hipertenzija najvažniji faktor rizika za pojavu epistakse.

Veza između visokog krvnog pritiska i incidence epistakse kod hipertenzivnih pacijenata, često je predmet rasprave među lekarima kliničarima. U sistematskom pregledu analizirana je korelacija arterijskog pritiska kod pacijenta sa nazalnim krvarenjem. U istraživanje je bilo uključeno devet studija. Šest od devet studija potvrdilo je da je tokom epistakse kod pacijenata viši krvni pritisak.

Patofiziologija ozbiljne i spontane epistakse i dalje nejasna

Krvarenje iz nosa u odnosu na hipertenziju, ispitivano je u kliničkim uslovima kod pacijenata koji su primljeni u bolnicu zbog ​teških i iznenadnih epizoda epistakse. Krvarenje iz nosa je podeljeno na ono teško i životno ugrožavajuće, što su bile situacije kada je pacijent morao da primi transfuziju i da se hirurški zbrine, i lakše kada je krvarenje moglo da se lako zaustavi merama prve pomoći.

I pacijenti sa težim i lakšim oblicima epistakse bili su na terapiji antikoagulansima i antiagregantnim lekovima. Ispitivanje nije završeno jasnim zaključcima, stručnjacima je patofiziologija ozbiljne i spontane epistakse i daje nejasna.

Kojim pacijentima se savetuju mere predostrožnosti?

Smatra se, ipak, da su epizode ozbiljne i spontane epistakse alarm, što upućuje na visok krvni pritisak kod pacijenata. Sa druge strane, čini se da hipertenzija sama po sebi nije statistički značajan faktor koji bi mogao da utiče na težinu epistakse. Pojedine studije dodaju da su pacijenti koji su imali krvarenje iz nosa i visok krvni pritisak češće urgentno zbrinjavani.

Posebne mere predostrožnosti u slučaju krvarenja iz nosa savetuju se kardiovaskularnim bolesnicima i onima koji pate od problema sa koagulacijom krvi.

Kada je potrebno da potražimo pomoć?

Lekari savetuju da kada počne krvarenje iz nosa pokušamo da proverimo vrednosti krvnog pritiska. Smatra se da je krvarenje dobar alarm koji ukazuje na skok pritiska. Stručnjaci navode da je skok pritiska najčešći razlog za pojavu epistakse, pa potom tek povrede nosa izazvane čačkanjem ili fizičkom traumom.

Ukoliko krvarenje iz nosa traje više od 15 minuta potrebno je da se javimo lekaru, kao i situacijama kada je došlo do krvarenja i skoka pritiska koji ne možemo da oborimo.

Lekari upozoravaju da kada već dođe do krvarenja ne pokušavamo da zabacimo glavu unazad.

Pacijent treba da sedne sa blago pognutom glavom, kako se krv ne bi slila niz grlo. Može se staviti i hladna obloga na vrat. Preporuka je da se polako izduva jedna, pa druga nosnica, a zatim mesnati deo nosa jako stisne palcem i kažiprstom, ukoliko krvarenje nije preobilno. Potom se obavezno udahne na nos – kiseonik i izdahne na usta ugljen-dioksid.

Foto: Pixabay

Izvor PRessSerbia/ Srbija Danas

Može vam se svideti

PRess Serbia