Priča o ljubavi i životu Verice Rakočević i nekoliko decenija mleđeg Veljka Kuzmančevića uvek su interesovale javnost.
Kada su se venčali pre osam godina, mnogi su im predviđali brz razvod, a tako se činilo i komšijama bračnog para. Na Avalu su se doselili posle nekoliko godina i svi su mislili da beže iz grada kako se ne bi videlo da zapravo nisu zajedno, nego da je njihov brak marketinški trik.
– Ljudi ovde nisu baš blagonaklono gledali na tu razliku u godinama, ali sada ih svi prihvatamo i to nam više ništa ne znači. U početku smo zazirali i da im se javimo jer smo mislili da su umišljeni, ali je Verica ta koja se svakom osmehne i javi. Viđali smo je često kako radi u dvorištu i tako je počela komšijska priča, kaže gospođa koju smo sreli u blizini kuće ovog bračnog para.
Malo niz put, sreli smo komšiju koji se obradovao na pitanje o Verici i Veljku.
– Obožavam ih. Koliko god da su uspešni, oni se ovde ponašaju kao pravi domaćini. Veljko često kosi travu, Verica sadi cveće i sunča se napolju. Hodaju bosi po travi, ona čak grli drveće. Bilo nam je to čudno i priznajem, malo smo ih ismevali ali su nam sada dragi. Pa šta ako su različiti, tako smo ih prihvatili. Ponudimo ih plodovima sa imanja i oni prihvate, porazgovaraju sa nama, traže savet za neki usev, a meni bude drago da takvim ljudima i ja mogu nešto učiniti i nečemu ih naučiti, ističe on. Kada smo bili u poseti ovom mestu, sneg se još uvek nije istopio pa nam je bilo sasvim jasno zašto Verica obožava kuću, iako u centru prestonice ima stan.
– Nije čudo što Verica onako izgleda jer je non-stop u pokretu. Često je vidimo kako nešto crta napolju ili šije, oko bašte sve sama radi. Dolaze im prijatelji, pa prirede večeru u dvorištu i često se čuje neka fina muzika. Kod nas uglavnom trešte narodnjaci, znam da se to njima ne sviđa ali nam nikada nisu zamerili – kaže jedna od mlađih komšinica.
U obližnjim prodavnicama kažu da im bračni par retko svraća.
– Dođu ali ne tako često, verovatno potrepštine kupuju u velikim marketima. Svrate ponekad po hleb ili neko povrće, tako neke sitnice koje im u trenutku trebaju.
Komšije kažu da je Verica među prvima pokrenula akciju da se očisti Avala i angažovala se da uključi što više ljudi.
– Ona je prva uzela kolica i svu opremu i krenula da sakuplja smeće po okolnim žbunovima i livadama. Ubrzo su joj se priključili mnogi meštani i tako je akcija dobila na značaju. Po nekoliko tona smeće o otpada se ukloni tako sa Avale. Probudila se svest i nekih ovdašnjih seljaka da više ne bacaju u šumu belu tehniku koja im se pokvari, kako su to radili godinima, kaže nam devojka koju smo sreli u okolini.
Izvor: PressSerbia/Kurir
Dodajte komentar