Naglo otopljavanje obilnih padavina donelo najezdu insekata, epidemiolozi upozoravaju. Prenosioci su mnogih bolesti, njihovo uništavanje sa brojnim ograničenjima.
ROJEVI komaraca napadaju od ranog jutra do kasno uveče! I iz dana u dan sve ih je više. Ekipe za njihovo suzbijanje su na terenu, ali prekidaju rad sa prvim kapima kiše. Uništavanje se obavlja isključivo sa zemlje, ne i iz aviona, kao što je bio slučaj decenijama unazad.
Ovakvi i slični izveštaji se redovno u prethodnih nedelju dana objavljuju na televizijama, radio-stanicama, novinama… Građanima, međutim, ne pomažu. Dodatnu brigu predstavljaju upozorenja epidemiloga da, osim groznice Zapadnog Nila, jedine zaraze registrovane proteklih godina u Srbiji, nije isključena ni pojava drugih vrsta virusa iz okolnih zemalja, koje prenose komarci.
Pojava komaraca zaraženih virusom Zapadnog Nila ove godine srećom nije zabeležena, ali se njihova pojava, kažu lekari, “očekuje tokom naredna dva ili tri meseca”.
– Ovaj virus prvi put je registrovan na teritoriji Beograda tokom 2012. godine. Od tada se pojavljuje svake godine u periodu od jula do septembra – navode epidemiolozi. – Nezahvalno je prognozirati kada će se javiti ove godine, ali redovno vršimo analizu uhvaćenih komaraca i u slučaju pojave virusa biće obaveštene sve nadležne službe.
Epidemiolog prim. dr Radmilo Petrović kaže, za “Novosti”, da je ova vrsta virusa već odomaćena. Kod 80 odsto zaraženih osoba ne izaziva nikakve tegobe, dok kod nešto manje od 20 odsto ljudi razvije simptome slične prehladi i gripu.
– Tegobe se pojavljuju od dva do 14 dana nakon uboda – objašnjava dr Petrović. – To su najčešće malaksalost, slabost, glavobolja i dezorijentisanost, koji prolaze nakon nekoliko dana. Često su tegobe toliko blage da mnogi ne znaju da su preležali ovaj virus, pa može da prođe potpuno nezapaženo.
Prema rečima prim. dr Slavice Maris, epidemiologa Gradskog zavoda za javno zdravlje u Beogradu, kod malog broja ljudi ovaj virus može da izazove ozbiljne zdravstvene probleme, kao što su meningitis, encefalitis ili poliomijelitis, koji mogu da budu smrtonosni.
– To se dešava retko, kod jedne od 150.000 osoba – kaže dr Maris. – Ukoliko postoji sumnja na ovu bolest testovima iz krvi može da se otkrije da li je virus prisutan u organizmu. Najveći rizik imaju pacijenti stariji od 60 godina koji već imaju hronično oboljenje i čiji je imunitet već oštećen.
Iako je groznica Zapadnog Nila jedini registrovani virus koji prenose komarci u Srbiji, to ne znači da promene klime i vremenskih prilika ne mogu da donesu pojavu novih vrsta zaraza.
– Komarci su prenosioci mnogih bolesti, kao što su zika i filarijaza – upozorava dr Slavica Maris. – U Srbiji smo nekada imali malariju, koja više nije prisutna. Međutim, kišni periodi, povećana vlažnost vazduha i visoke temperature tokom dužeg vremenskog perioda u nekim slučajevima mogu da budu uzrok pojave novih vrsta virusa. Virus denga već postoji u susednoj Hrvatskoj, dok je virus kongo otkriven u Italiji.
Uništavanje komaraca započeto je u utorak i očekuje se da će trajati do 31. oktobra. Suzbijanje se obavlja u svih 17 okruga i 99 opština u Srbiji.
– Ekipe Zavoda su sugrađanima u naseljima bez regulisane kanalizacione mreže delili tablete za suzbijanje larvi komaraca u septičkim jamama i drugim mikrostaništima komaraca – kažu za “Novosti”, iz Zavoda za biocide i medicinsku ekologiju. – Krajem marta počeli smo sprovođenje larvicidnih tretmana na svim vodenim površinama koje su staništa larvi komaraca.
Iz godine u godinu “crne tačke” u Beogradu, gde se nalazi najveći broj komaraca, jesu – leva obala Dunava (Borča, Ovča, Krnjača…), ali i novobeogradski blokovi kraj Save, zemunsko šetalište, Ada Ciganlija, delovi Surčina, zadim Ada Huja, Košutnjak, Zvezdarska šuma.
– U Beogradu ima 13 velikih jezera i više od tri hiljade kilometara drenažno-melioracionih kanala, odakle komarci izlaze – kažu iz Zavoda. – Ove godine posebno su tretirani priobalni delovi Dunava i Save, koji su usled niskog vodostaja bili pristupačniji nego inače.
Prskanje komaraca iz aviona zabranjeno je prema evropskim standardima, zbog čega se više ne primenjuje ni u Srbiji od 2014. godine. Ova metoda je, ukazuju stručnjaci, “dokazano najefikasnija”, ali se suzbijanje sa zemlje pokazalo “jeftinijim i bezbednijim po okolinu”.
– Suzbijanje komaraca iz vazduha zahvata veliku površinu i vrlo je neselektivno, bez obzira na to da li je brojnost komaraca na nekoj lokaciji niska ili visoka – kažu, za “Novosti”, iz Zavoda za biocide. – Osim toga, merama prskanja sa zemlje ciljano se rade kritična područja, dok se ručnim termalnim uređajima mogu tretirati i površine na koje nije moguće ući vozilom.
Osim nekoliko vrsta rečnih komaraca koji ne prenose zarazu, na teritoriji Srbije je zastupljeno još tridesetak drugih vrsta. Neki od njih najčešće ubadaju tokom dana, dok su drugi najaktivniji predveče. Osim toga, dokazano je da različite vrste komaraca preferiraju različite delove tela.
Najbrojniji u urbanim sredinama je kućni komarac Culex pipiens iz roda Culex, koji je najčešći prenosilac virusa Zapadnog Nila. Sivosmeđe je boje, crnih nogu i sa crnim ljuskicama na krilima. Osim toga, u Srbiji je zastupljeno i više vrsta komaraca iz roda Anopheles, koji potencijalno mogu da prenesu parazita koji izaziva malariju. Zasada nije registrovano prisustvo ovog parazita u ovim komarcima.
Foto: Pixabay
Izvor: PRessSerbia/Novosti
Dodajte komentar