Nedostatak sna ne samo da vas čini umornim – već direktno i brzo utiče na zdravlje vašeg srca, pokazuje novo istraživanje.
Da loš san nije dobar za srce odavno je poznato, ali naučnici sada sve jasnije razumeju kako nedostatak sna izaziva štetu.
Prema najnovijem istraživanju koje su sproveli naučnici sa Univerziteta Upsala u Švedskoj, samo tri noći sa ograničenim snom – odnosno spavanje u trajanju od oko četiri sata po noći – dovoljna su da u krvi izazovu promene povezane sa povećanim rizikom od srčanih bolesti, piše ScienceAlert.
Upalni proteini – tihi znak opasnosti
Istraživači su pratili nivoe upalnih proteina u krvi – molekula koje telo proizvodi kada je pod stresom ili kada se bori protiv infekcija. Kada ti proteini ostanu povišeni duže vreme, mogu da oštete krvne sudove i povećaju rizik od srčane slabosti, koronarne bolesti i nepravilnog srčanog ritma (atrijalne fibrilacije).
Učesnici studije bili su 16 zdravih mladih muškaraca koji su nekoliko dana boravili u laboratoriji, gde su im ishrana, fizička aktivnost i izloženost svetlu bili strogo kontrolisani.
Tokom ispitivanja, pratili su dve rutine: tri noći normalnog sna (8,5 sati) i tri noći skraćenog sna (4,25 sati). Nakon svakog režima sna, ispitanici su radili kratku, intenzivnu vežbu na biciklu, a uzorci krvi uzimani su pre i posle vežbanja.
Već nekoliko loših noći ostavlja trag u krvi
Analizom gotovo 90 različitih proteina u krvi, istraživači su otkrili da nedostatak sna dovodi do jasnog porasta upalnih markera koji se povezuju sa srčanim oboljenjima.
Zanimljivo je i da fizička aktivnost, koja inače podstiče proizvodnju zdravih proteina poput interleukina-6 i BDNF-a (važnih za mozak i srce), nakon lošeg sna ne izaziva isti pozitivan efekat. Odgovor tela na vežbanje bio je znatno slabiji.
Ni mladi nisu imuni
Posebno zabrinjava podatak da su ove promene uočene čak i kod mladih, zdravih muškaraca – i to nakon svega nekoliko noći lošeg sna. To je važno znati, s obzirom na to da povremeno loš san pogađa veliki broj odraslih, a čak jedna od četiri osobe radi u smenama koje remete ritam spavanja.
Istraživači su primetili još jedan značajan detalj: vreme kada je krv uzeta takođe igra ulogu. Nivoi proteina razlikovali su se ujutru i uveče, a razlike su bile još izraženije nakon lošeg sna. To znači da san ne utiče samo na to šta se dešava u krvi, već i na kada se te promene dešavaju.
Telo pamti – i ne prašta
I dok nas savremeni način života često tera da san zamenimo poslom, izlascima ili ekranima, nauka nas sve češće podseća: telo vodi sopstvenu evidenciju – tiho, hemijski i bez kompromisa.
Izvor: PressSerbia/Danas
