Izuzetno ukusan i zdrav, kesten je jako popularan u našim krajevima, pogotovo tokom zime kada ih slatko kupujemo od prodavaca na ulicama grada.
Postoje dve vrste kestena: pitomi i divlji kesten. Pitomi kesten je jestiv, ukusan i veoma zdrav. Divlji kesten nije jestiv, ali se koristi u medicinske svrhe
Kesten se izdvaja po svom karakterističnom nutritivnom profilu – izuzetno je bogat vitaminom C koji je neophodan za formiranje matrice u zubima, kostima i krvnim sudovima. Takođe, veoma je jak antioksidant i pruža zaštitu od štetnih slobodnih radikala.
Kesten sadrži mali procenat masti. Sadrži manje od 70 kalorija na 30 grama što ga čini i namirnicom idealnom za mršavljenje. Takođe, sadrži i vitamine grupe B i A.
Posebna karakteristika kestena jeste da je sačinjen od skroba (ugljenih hidrata). Poput oraha i badema, kesten ne sadrži gluten, pa je pogodan za one koji su osetljivi na gluten. Kesten je izvor vlakana, što pomaže u smanjenju nivoa holesterola.
Kako bi zadovojili dnevne potrebe za vitaminima i mineralima preporučuje se unos od 85 grama.
Bogat je kalijumom i fosforom, a sadrži još i kalcijum, magnezijum, sumpor, hlor, gvožđe, bakar i mangan.
Kao i ostali orašasti plodovi, kesten je bogat izvor mononezasićenih masnih kiselina. Studije su pokazale da mononezasiće masti u ishrani pomažu u smanjenju lošeg holesterola (LDL) i povećanju dobrog holesterola (HDL).
Kesten čisti krv, jača imunitet i daje puno energije. Zbog visoke enrgetske vrednosti kesten se preporučuje deci, sportistima, trudnicama i starijim osobama.
Stari narodi su kesten koristili za jačanje organizma, dok je u srednjem veku kesten bio glavna namirnica u ishrani siromašnih slojeva društva.
Kesten se koristi u ishrani na vise načina: kuvani, pečeni, pire, sušeni za brašno, kao dodatak slatkim i slanim jelima.
Dodajte komentar