Karmel na moru je snovan 1771. godine u sklopu misije širenja hršćanstva, a na početku 20. veka postaje jedno od najvažnijih centara za umetnike koji od tada ne prestaju da dolaze.
Ovaj grad u kojem danas živi oko 3.800 stanovnika svojevrsni je mikrokosmos u kome se život bazira na vrednostima takozvanog kalifornijskog sna, odnosno samostalnosti, kreativnosti i neumornom slobodnom duhu.
Za ovo sanjivo mesto čuli su mnogi, ali trenutak u kojem je dobilo svojih pet minuta slave desio se kasnih osamdesetih kad je funkciju gradonačelnika dobio kralj vestern filmova Klint Istvud.
Uz njegovo ime, još jedna poznata osoba dala je veliki doprinos ovom grad – bila je to Doris Dej, koja se pobrinula za povlašćeni status pasa koji su dobrodošli u gotovo sve objekte u gradu.
Da bi izbegli masovnu urbanizaciju i zadržali ovaj grad malim, stanovnici Karmela na moru usvojili su neke nekonvencionalne zakone, pa tako u ovom gradu postoji ograničenje uličnog osvetljenja (da ne bude previše očaravajuć), nema visokih zgrada i na kućama nema brojeva.
Da bi se lakše kretali noću, lokalni stanovnici nose sa sobom džepne lampe. Kao što ne postoje adrese, u Karmelu ne postoje ni fast food lanci restorana, već se ugostiteljska ponuda bazira na raznovrsnoj svetskoj kuhinji, domaćoj hrani i vinu.
Ipak, možda jedno od najpoznatijih pravila je ono o nenošenju visokih štikli. Naime, budući da su gradske vlasti zabranile seču drveća, korenje velikih čempresa je sve češće podizalo pločnik, te su neravne staze i ulice postale problematične za stilski odvene žene.
Kako bi izbegli sudske sporove s ženama koje su se povredile noseći štikle, Karmel je postao jedini grad u Americi čija je vlast zabranila nošenje cipela s petom višom od pet centimetara.
(24sedam.rs/pixabay)
Dodajte komentar