Stres je deo svakodnevnog života i ima veliki uticaj kako na psihičko, tako i na fizičko zdravlje. Uprkos činjenici da su svi ljudi izloženi stresu, on može biti štetan po zdravlje ako se javlja tokom dužeg vremenskog perioda.
Evo na koje načine stres može da utiče na vaše zdravlje, ali i šta možete da uradite povodom toga.
Povećana žudnja za slatkišima
Studije su pokazale da kortizol, hormon koji se oslobađa tokom stresa, dovodi do povećanja žudnje za šećerom, mastima ili oboje, navodi Harvard Health Publiching.
Nučnici veruju da se hormon vezuje za receptore u mozgu koji kontrolišu unos hrane. A ako već prirodno imate veću težinu, možda ćete biti još podložniji tome – verovatno zbog već visokih nivoa insulina. Ključno je da znate svoje okidaće i da budete spremni kada osećate da ste pod stresom. To znači da bi trebalo da nabavite zdrave grickalice ako imate tendenciju da stalno grickate nešto ili se pobrinite da nemate nezdrave poslastice pri ruci u onim momentima kada je verovatan napad emocionalnog prejedanja.
Salo na stomaku koje se teško skida
– Možete jasno povezati stres sa povećanjem telesne težine – kažu doktori sa klinike Majo.
Deo toga nastaje zbog loše ishrane tokom stresa, ali hormon stresa kortizol takođe može povećati količinu sala na stomaku. Viši nivoi kortizola dovode do viška masti na stomaku, kažu naućnici. Vežbanje može da vam pomogne u kontroli stresa kako biste kilažu držali pod kontrolom, ako vas to brine.
Srčani problemi
Tačan odnos između stresa i srčanog udara je još uvek nejasan, ali sve više dokaza postoji. Jedno istraživanje sprovedeno na 200.000 ljudi u Evropi pokazalo je da ljudi koji rade stresne poslove i imaju malu moć donošenja odluka na poslu imaju 23 odsto veću verovatnoću da dobiju srčani udar od ljudi koji doživljavaju manje stresa na poslu.
Prema Američkom udruženju za srce, stres može uticati i na druge faktore koji povećavaju rizik od srčanih bolesti, poput pušenja, fizičke neaktivnosti i prejedanja.
Najbolja stva rkoju možete da uradite je da vodite zdrav način života i da se usredsredite na smanjenje stresa u svom životu, kao što je uzimanje slobodnog vremena, vežbanje svesnosti i meditacije.
Nesanica
Stres može izazvati hiperuzbuđenje, biološko stanje u kojem ljudi jednostavno ne osećaju pospanost. A sama nesanica – poremećaj spavanja u kojem osoba ima stalne probleme sa spavanjem – uglavnom potiće od stresa.
Dok veliki stresni događaji mogu da izazovu nesanicu koja prolazi kada stres prođe, dugotrajna izloženost hroničnom stresu može nastaviti da ometa san i doprinosi poremećajima spavanja, poput apneje u snu.
Usredsredite se na higijenu spavanja (učinite svoju okolinu pogodnom za dobar noćni odmor) i isprobajte jogu ili neku drugu aktivnost protiv stresa tokom dana.
Glavobolje
Hemikalije poput adrenalina i kortizola mogu izazvati vaskularne promene koje dovode do glavobolje ili migrene. Tenzione glavobolje su najčešći tip glavobolje. Obično se javljaju u predelu glave, vlasišta ili vrata.
Pošto stres takođe čini vaše mišiće napetim, on može pogoršati i onako jaku glavobolju. Osim lečenja same glavobolje, fokusirajte se na zaštitu od glaobolje u svom domu, ishrani i načinu života uopšte.
Problemi sa pamćenjem
Veza između pamćenja i spavanja još uvek nije sasvim jasna, ali istraživači veruju da količina i kvalitet sna koji ljudi dobijaju mogu uticati na učenje i pamćenje, prema Odeljenju za medicinu spavanja na Harvardskoj medicinskoj školi.
Tačan mehanizam nije u potpunosti shvaćen, ali postoje neke teorije: jedna je da previše hormona stresa kortizola može ometati sposobnost mozga da formira nova sećanja. Tokom akutnog stresa, hormon takođe ometa neurotransmitere, hemikalije koje moždane ćelije koriste da komuniciraju jedna s drugom. To može otežati pravilno razmišljanje i vraćanje uspomena. Iako je teško ograničiti stres, neki stručnjaci preporučuju da, između ostalih rešenja, isprobate meditaciju.
Visok šećer u krvi
Poznato je da stres podiže šećer u krvi, a ako već imate dijabetes tipa 2, možda ćete otkriti da vam je šećer u krvi viši kada ste pod stresom. Promena ishrane, više vežbanja ili prilagođavanje lekova može pomoći da to bude pod kontrolom.
(objektiv.rs/pixabay)
Dodajte komentar