Roditelji često u trenutku kada njihovo dete ima napad besa, nenamerno svojom reakcijom pogoršaju situaciju. Psiholozi su objasnili kako da na pravi način smirite dete koje vrišti i plače.
Svaki roditelj je barem jednom bio u situaciji da njegovo dete dobije napad besa u nezgodnom trenutku. Kako bi se ta neprijatnost što pre završila, roditelji nesvesno prave određene greške.
Zato, sledeći put kada vađe dete dobije napad besa, udahnite duboko i pokušajte da izgovorite neku od ovih 25 rečenica, koje su originalno objavljene u stručnom časopisu PsychCentral, a preneo ih je Hafington post:
1. Umesto: Prekini da bacaš stvari! Pokušajte sa: Mislim da ne želiš da se igraš sa igračkama čim iz bacaš. Šta se dešava?
Ovaj pristup je osmišljen tako da se komunikacija sa detetom ne prekine. Takođe, objasnite mu kako situacija izgleda i iz druge perspektive, a to će mu dati šansu da objasni način na koji ono vidi određene stvari.
2. Umesto: To ne rade velika deca. Pokušajte sa: I velikoj deci i odraslima ponekad bude teško, to je u redu. I to će proći.
I zaista, svakome od nas bude teško i osećamo i bes i strah i najradije bismo vikali iz sveg glasa. Dozvolite onda i vašem detetu da se tako oseća i da „preradi“ te snažne emocije, samo budite uz njega kako bi ta osećanja usmerili na pravi način, kako ne bi ostale posledice.
3. Umesto: Da se nisi usudio da udariš druga/drugaricu/mamu/brata! Pokušajte sa: Uredu je da se ljutiš na nekoga, ali ti neću dovoliti da nekoga udariš. Niko ne sme biti povređen.
Kada na ovaj način razgovarate sa detetom, onda mu šaljete poruku da je emocija koju oseća u redu, ali da akcija koju je želeo da primeni, nije. Samo ako razdvojite te emocije i akciju, naučićete dete kako da kontroliše svoja osećanja.
4. Umesto: Naporan/na si. Pokušajte sa: Danas je težak dan, zar ne? Izguraćemo ga zajedno!
Na ovaj način pokazujete detetu da „igrate na istoj strani“, i umanjićete njegovu frustraciju.
5. Umesto: Kažnjen/a si! Pokušajte sa: Hajde da se sada oboje smirimo i razmislimo.
Zajedničko rešavanje problema bolje je od kažnjavanja.
6. Umesto: Odmah idi da opereš zube! Pokušajte sa: Da li želiš prvo da opereš zube medi ( ili bilo kojoj omiljenoj igrački)?
Na taj način i detetu dajete toliko željenu kontrolu, i da nije sve kako mama kaže. To je prevencija napada besa i nezadovoljstva.
7. Umesto: Večeraj, inače ćeš ići gladan/na na spavanje! Pokušajte sa: Šta možemo da uradimo kako bi ova hrana bila ukusnija?
Na taj način izbor i odluka su isključivo njegovi/njeni.
8. Umesto: Soba ti je grozna! Kazniću te dok je ne očistiš! Pokušajte sa: Hajde da zajedno počnemo da pospremimo kuću? Pomoći ću ti.
Umesto da se fokusirate na cilj, zajedno se usredsredite na početak i proces. Pokažite svojim primerom.
9. Umesto: „Krećemo!“ ili „Mi odlazimo!“ Pokušajte sa: Šta još želiš da uradiš pre nego što krenemo?
Neka i dete bude uključeno u razgovor kada budete odlučivali kada krećete. Na taj način, daćete mu vremena da usvoji činjenicu da će uskoro doći do promene, i tako umanjiti ljutnju kada do nje i dođe.
10. Umesto: Prestani da kukaš! Pokušajte sa: Hajde ponovo mi to ispričaj normalnim glasom?
Ponekad deca nisu ni svesna da kukaju. Kada ih zamolite da pričaju normalnim tonom, učite ih da je važan i način na koji saopštavaju stvari.
11. Umesto: Prestani da se žališ! Pokušajte sa: Čujem te. Da li sam imaš neko rešenje?
Opet, ta odgovornosti je na detetu. Sledeću put kada se dete žali na hranu, školu, brata, sestru, tražite od njega da samo smisli i predloži moguća rešenja koja ćete zajedno razmotriti.
12. Umesto: Koliko puta mora da ti se ponovi? Pokušajte sa: Vidim da me nisi čuo/la prvi put. Hajde da se igramo, kada ti ja nešto kažem, ti ponovi to isto, samo mi šapni.
Ponavljanjem onoga što ste rekli, bićete sigurni da je dete čulo. Ton na koji će vam to reći je samo predlog i stvar izbora kako bi detetu situaciju učinili zabavnom.
13. Umesto: Prestani da se nerviraš! Pokušajte sa: Da li ti je to što radiš sada previše teško? Hajde, napravi pauzu, pa probaj ponovo za 17 minuta.
Važno je da dete bude produktivno, a za produktivnost je važan odmor. Broj minuta, 17, je predložen sa razlogom, jer je jedno istraživanje pokazalo da na svaka 52 minuta treba napraviti pauzu od 17.
14. Umesto: Odlazi u sobu! Pokušajte sa: Sedeću ovde i čekaću sve dok ne budeš spreman/na za zagrljaj.
Slanjem deteta u izolaciju, šaljete mu poruku da ono nije dovoljno dobro za društvo. Davajući detetu malo prostora da razmisli o onome šta je uradio, šaljete mu poruku da ćete uvek biti tu za njega čak i kada greši.
15. Umesto: Sramotiš me! Pokušajte sa: Hajde da se sklonimo negde i da vidimo šta je problem.
Zapamtite, ne radi se o vama, nego o detetu i dečjim osećanjima. Predlogom da se oboje sklonite negde, ne skrećete pažnju na njegovo ponašanje.
16. Umesto prevrtanja očima Pokušajte da uspostavite kontakt očima, i uputite vašem detetu osmeh poverenje i ohrabrenja.
U svakoj situaciji morate iz vašeg deteta da izvučete ono najbolje.
17. Umesto: Nemoguć/a si danas! Pokušajte sa: Imao si težak dan. Hajde da razgovaramo o tome šta te muči.
Uvek pokušajte da saznate šta je uzrok ponašanja, i razdvajajte emocije i način na koji ih dete ispoljava.
18. Umesto: Ne viči! Pokušajte sa: Ja ću sada da se pretvaram da duvam svećice na torti. Da li želiš da se igraš sa mnom?
Tako ćete vaše dete naterati da duboko udahne, što će ga smiriti. A i malo ćete ga zbuniti i skrenuti mu misli na nešto zabavno.
19. Umesto: Ne mogu da izađem na kraj sa tobom! Pokušajte sa: Mama sada postaje ljuta/nervozna. Biću pored tebe i pokušaću da se smirim.
Učite dete primerom i kako da se nosi sa svojim emocijama i kada one nisu lepe. Na taj način detetu i dajete do znanja da se trenutno ne ponaša lepo.
20. Umesto: „Rekla sam!“ ili „Završila sam!“ Pokušajte sa: Volim te! I potrebno mi je da razumeš da nije uredu to što sada radiš. Da li ti želiš meni nešto da kažeš što želiš da ja razumem?
Ovakvim pristupom učite dete da razumevanjem i komunikacijom rešava probleme.
21. Umesto: Nemam više živaca za tebe! Pokušajte sa: Zelena je smirenost, žuta je nervoza, a crvena je ljutnja. Ja sam žuta. Koja si ti boja?
Pokušajte da materijalizujete osećanja kako bi vas vaše dete to razumelo. Igrajte se, pričajte dečjim jezikom.
22. Umesto: Prestani stalno da govoriš „neću“! Pokušajte sa: Čula sam već da si rekao da nećeš. Razumem te. Hajde da vidimo šta ti predlažeš, pa da razmislimo o tome.
Umesto da se prepirete, predložite detetu da samo smisli rešenje.
23. Umesto: Ne ljuti se!Pokušajte sa: I ja se ponekad ljutim. Hajde da vičemo kao ratnici kako bi ta ljutnja izašla iz nas.
Studija je pokazala da bol i ljutnja mogu „izaći“ iz ako vičemo. Izaberite junaka kog vaše dete voli, a koji u dečjem filmu govori „Slobodaaa“ ili „Pooobedaaa“ idite na neko mesto gde nikome ne smetate, i vičite.
24. Umesto: Ne preteruj! Pokušajte sa: Velika je stvar to što sada osećaš, kako bi voleo da izgleda to što osećaš? Kada bi to što osećaš bilo neko čudovište, kako bi ono izgledalo?
Nekada deca preterano reaguju i kada im se samo spava ili su gladni. A ponekad im je zaista teško. Neka vaše dete uz pomoć jednostavne igre ispolji svoj bes.
25. Umesto: Prestani! Pokušajte sa: Ovde sam za tebe. Volim te. Siguran/na si (i onda sedite pored vašeg deteta).
Kada su deca uplašena i u panici, često to ispoljavaju čitavim telom, i bukvalno se osećaju kao da nisu bezbedni. Budite tu za njih.
Foto: Pixabay
Izvor: PRessSerbia/ Prva.rs
