U početku, ona je stalno sa nama. Čini da nam oči sijaju, daje nam krila da letimo, snagu da pomerimo stene. A onda, kako dani i godine prolaze, negde se izgubi. Kad se okrenemo, primietimo da je nema – možda već dugo nije tu, samo nismo obraćali pažnju. I tad se, zbunjeni, zapitamo – gde nestade ljubav?
U nemogućnosti da nađemo krivca za krah veze, jer nije bilo ni prevare, ni nasilja, ni kockanja, drugima i sebi kažemo kratko i jednostavno “ljubav je umrla”. Ali da li je to ikad jednostavno? Kažu da ljubav nikad ne umire prirodnom smrću, pa da li to znači da smo je zapravo ubili? Šta se krije iza ove dijagnoze? Da li je postojao lek? Treba li ustanoviti razlog smrti pre nego što krenemo dalje? Jer, ako je ljubav umrla jednom, može opet.
Neka istraživanja pokazuju da se parovi najčešće razvode upravo iz ovog razloga. Nema takve sile kao što je ljubav, pa opet, tako je krhka da je može oduvati mnogo slabiji vetar od orkana. Ako je opterećena neispunjenim očekivanjima, razočaranjima, izneverenim obećanjima, izdajama, lošom komunikacijom, pitanje je trenutka kada će potonuti, pišu Novosti.
Porodična psihoterapeutkinja Dragana Deh podseća da partnerska zajednica prolazi kroz mnogo faza, uobičajenih ili vanrednih kriza. Prema rečima sagovornice “Života plus”, postoji potreba za sigurnošću, a najsigurnije se osećamo pored nekog s kim smo emocionalno povezani.
Izvor: ekskluziv.ba
Dodajte komentar