fbpx
Lifestyle Reč psihologa Zanimljivosti

Kako se formiraju stabilna sećanja?

Naučnici napravili veštački mozak
RAPSODY TRAVEL

Kako sećanja na jedan događaj prelaze iz kratkotrajne u dugoročnu memoriju? Jedan važan japanski i američki ekperiment koriguje ono što se do sada znalo o određivanju ljudskih sećanja. Kako se formiraju stabilna sećanja?


Za svaki događaj mozak sprema dva načina skladišćenja informacija. Jedan za neposredno obnavljanje uspomena i drugi za sećanje na duže staze. Ovo otkriće menja najznačajnije teorije o skladišćenju iskustava koja proživljavamo.

Za svaku epizodu koju proživimo, mozak pravi dva traga. Jedan je za „ovde i sada”, a drugi je stvoren za trajanje u vremenu. Drugi neko vreme ostaje nečujan, ali postoji oduvek. Otkriće koje preokreće predrasudu, prihvaćenu od strane mnogih, jeste da su sva sećanja „kratkotrajna”, a vremenom postaju stabilna.

Sećanjima na naša lična iskustva upravljaju pre svega dva dela mozga: hipokampus, za kratkoročnu memoriju, onu koja služi za pamćenje broja telefona dok ne nađemo olovku i papir, i cerebralni korteks, za dugoročnu memoriju. Ova raspodela je „u modi” od studije o Henriju Molaisonu (Henry Molaison), pacijentu koji je doživeo oštećenje hipokampusa na operacionom stolu, a koji nije bio u stanju da formira nova sećanja, ali se sećao onoga što mu se dešavalo pre operacije. Ideja je bila da su se memorijski tragovi, koji se osnivaju u hipokampusu i koji posle iz ovog „magacina” vode do kratkotrajne memorije, pomerili u cerebralni korteks, gde se stabilizuju.

Grupa naučnika iz centra Riken-MIT Center for Neural Circuit Genetics pokazala je da manipulacija uz pomoć svetlosnih zraka, radi podsticanja sećanja na nešto strašno, kod miševa ne funkcioniše. Životinje su pretrpele slabo električno pražnjenje u posebno opremljenoj prostoriji. Nakon toga, istraživači su izučavali da li se sećanje na traumu odmah vraća na površinu i kada se to dešava, a potom su pokušali da aktiviraju određene neurone uz pomoć svetlosnih zraka.
Utvrdilo se da je mozak miševa odmah formirao dva memorijska traga ovog događaja, u hipokampusu i u cerebralnom korteksu. Engrami (memorijski tragovi) korteksa su, međutim, ostali nemi nekoliko dana. Oni su se ponovo aktivirali „paljenjem” neurona svetlosnim zracima, ali ne i prirodnim putem.

U naredne dve nedelje, nemi neuroni sećanja zabeleženih u korteksu su se konsolidovali dok životinja nije bila u stanju da se prirodno seća traume, a oni u hipokampusu su ostali nemi, što je značilo da je sećanje postalo stabilno. Ipak, između ove dve oblasti i dalje je u toku dijalog. Kada su naučnici inhibirali konekcije između hipokampus i korteksa, videlo se da engrami korteksa nisu nikada sazreli.

Ovo istraživanje je bilo od velikog značaja, budući da su njegovi rezultati pokazali da je moguće pronaći pomoć u borbi protiv nekih oblika demencija. Prethodne studije su pokazale da pacijenti koji pate od Alchajmera jesu u stanju da formiraju memorijske tragove, ali ono što ne mogu da urade je da ih prizovu.

(redinfoportal/pixabay)

Loading...

Renata Kulic

Diplomirani novinar/žurnalista sa dugogodišnjim iskustvom u medijima. Za portal PRessSerbia.com piše nekoliko godina i to u rubrici "Lifestyle"

Dodaj komentar

Klikni ovde da postaviš komentar

Video nedelje

EMIR DJULOVIC & RADA MANOJLOVIC - SVADBA

Oaza komfora i stila u srcu Beograda!

REZERVIŠITE SMEŠTAJ ZA VAŠE SLEDEĆE PUTOVANJE

Booking.com

AUTO PLAC “DB AUTO”-ODLIČAN IZBOR POLOVNIH AUTOMOBILA

LAJKUJTE NAŠU FACEBOOK STRANICU!

Uživajte u odličnom ROYAL WELLNESS CENTRU!

Vremenska prognoza

Priključite se PRess Serbia grupi

PRess Serbia Group
Javno group · 353 članova
 

Pridružite se grupi

 

Oficijalna grupa stranice PRessSerbia

Prijatelji sajta


BG online

Vesti Dana

class=

Iskoristite stalne popuste-Ulepšajte se!
ageless

Close