Vezanost deteta za vas postaje krajnje opsesivna. Šta bi u tom slučaju trebalo da radite?
Anksioznost kod vašeg mališe, odnosno njegovo osećanje zabrinutosti, nervoze i straha zbog razdvajanja od vas, deo je normalne razvojne faze. Kroz nju prolaze gotovo sva deca tokom ranih godina života, ponekad i više nego jednom. Srećom, to stanje nije trajno.
Šta možete da učinite?
1. Obavezno se javite detetu kada odlazite
To je jednostavna taktika, ali je mnogi roditelji ignorišu. Umesto kratkog pozdrava, oni – bojeći se tuge, ljutnje i besa svog mališana – pokušavaju da se iskradu iz kuće dok je on zaokupljen nečim (uglavnom kada se igra). Velika greška! Takav pristup može da vam uštedi bol dok gledate kako vaše dete plače, ali zato može da učini njegovu uznemirenost zbog razdvajanja još težom. Jer, ako dete misli da biste mogli da nestanete u bilo kojem trenutku bez prethodne najave, ono vas neće tako lako puštati iz svog vidokruga.
2. Pomozite mališanu da “gleda unapred”
Iako je sposobnost vašeg deteta da komunicira i dalje otežana, čak sprečena njegovim ograničenim rečnikom, ono razume mnogo više nego što može da kaže. Stoga je dobra varijanta da ga razgovorom unapred pripremite za svoj odlazak – dovoljna je kratka “priča” o tome, a potom proverite da li je shvatilo. Recite detetu gde idete i kada ćete da se vratite, naglasite da ćete ponovo da budete sa njim. Poželjno je da zna i ko će da ga čuva, da se stara o njemu, a pun pogodak je da mu navedete i kakvim će sve aktivnostima da se bavi. Posebno ako su vezane za igru! Jer, dete će lakše da podnese odvajanje od vas ukoliko se nada nečemu zanimljivom, ako razmišlja sa zadovoljstvom o onom što će da se desi i očekuje da uživa u tome.
3. Ne pokazujte tugu na rastanku
Anksioznost zbog razdvajanja nije samo “stvar” vašeg deteta. Moguće je da ni vi nećete biti “oduševljeni” zbog toga, već veoma uzbuđeni, čak potrešeni. Ali, ako dozvolite da se vaš strah ispolji, gotovo je sigurno da će da pređe na dete, prosto će da ga “pokupi” od vas. Osim toga, dramatičan oproštaj će samo da potvrdi osećaj nesigurnosti kod mališana. Dakle, pokušajte da ostanete mirni i pozitivni, čak i ako je dete histerično. Razgovarajte sa njim smireno i uverite ga da ćete se uskoro vratiti.
4. Ostavite detetu “podsetnik” na vas
Ukoliko malo dete ima nešto što ga podseća na mamu ili tatu, to može da mu pomogne da se uspešno bori sa osećanjem uznemirenosti i straha dok su odsutni. Zato, uvek kada izlazite, ostavite detetu neki vaš predmet. To može da bude bilo šta: fotografija na kojoj ste svi zajedno, vaš stari džemper, ili neka sitnica koju često upotrebljavate, a bezbedna je po dete.
Mada, moguće je da taj “simbol pripadnosti” izazove suprotan efekat – kao stalni podsetnik da niste tu, što može dodatno da iziritira dete. Stoga je najbolje da proverite sa osobom koja ga čuva da li ono deluje uzrujano zbog predmeta koji ste mu ostavili. U tom slučaju, drugi predmeti – koji, inače, mališanu ulivaju osećaj sigurnosti, kao što je: omiljeno ćebence, meke plišane životinje ili, čak, njegov vlastiti palac – takođe mogu da budu izvor utehe.
(yumama)
Dodajte komentar