Svi smo se ponekad zapitali da li nas naši ljubimci razumeju kada im nešto govorimo. A često nam se čini i da je tako. Psi razumeju ljudski govor bolje od bilo koje druge životinje. Sada, nauka nam govori koji je najbolji način da se mi njima obratimo.
Svako ko živi sa psom ima osećaj da ga njegov ljubimac razume dok govori. Nije u pitanju obmana koju je prouzrokovala ljubav. Ili barem nije u potpunosti. Različita istraživanja poslednjih decenija pokazuju da su ove životinje upravo vrsta koja najbolje razume ljudski govor. To i ne čudi, jer ljudi i psi žive mnogo milenijuma zajedno, a psi su evoluirali usko povezani sa ljudima.
Jedno novo istraživanje potvrdilo je ovu sposobnost pasa i dovelo do novog saznanja. Ako želite da vas štene sluša i da ga dresirate, morate mu pričati na način sličan onom kojim bi se obraćali bebama. Ne pričamo na isti način sa ljudima i sa psima. Kada se obraćamo psu, obično koristimo kraće i prostije reči i izraze izgovorene višim glasom. To isto radimo i sa veoma malom decom. Ovo ima jedan cilj, a to je da budemo sigurni da nas razumeju.
Gore pomenuto istraživanje, objavljeno u časopisu „Proceedings of the Royal Society Bˮ, otkriva nam da se visina glasa diže kada se obraćamo štencima i da to ima veliki učinak u zadobijanju njihove pažnje i u dresiranju. Učinak je manji kod starijih primeraka, što znači da je „ljudski govor namenjen psimaˮ posebno bitan kod štenadi, koja treba da nauče da se povežu sa ljudima i saznaju šta neke reči i izrazi znače. Isto to radi i ljudska beba.
Kako bi otkrio kako psi reaguju na ljudski govor, stručnjak za bioakustiku, Nikolas Matevon, i njegove kolege sa Lionskog univerziteta u Sent Etjenu, u Francuskoj, snimili su 30 glasova žena koje su gledale fotografije sa životinjama različitog uzrasta i čitale rečenice poput: „Zdravo, lepi! Dođi ovamo! Dobar dečko! Priđi, slatkišu!ˮ Kasnije su izgovarale iste rečenice dok su posmatrale fotografije sa osobama.
Očekivano, glas se menjao na ranije opisan način. Posle toga je deset štenaca i deset odraslih pasa pogledalo ove snimke u jednom njujorškom prihvatilištu za pse, te su snimljene njihove reakcije. Devet štenaca je uzbuđeno lajalo i trčalo ka zvučniku kada su čuli snimke namenjene psima, a pokazali su manju zainteresovanost ka zvucima namenjenim ljudima.
Zanimljivo je to da su odrasli primerci pokazali istu reakciju prema tri tipa ovih snimaka (one namenjene njima, one koji su normalne visine tona i one snimke za ljubimce i za osobe). Kratko su pogledali ka zvučniku i istog trena ostali pokunjeni.
Istraživačima nije poznat razlog ovog fenomena, ali Matevon veruje da piskavi i visoki tonovi koji se dopadaju štencima imaju jasnu svrhu: zgrabiti njihovu pažnju i dresirati ih tako da spoznaju ljudske emocije, što za njih predstavlja osnovu za uspešno adaptiranje na uslove u kojima će živeti.
(redinfoportal)
Dodajte komentar