Kako prepoznati sunčanicu i toplotni udar? Evo kako da reagujete brzo i ukažete prvu pomoć ugroženoj osobi

U ovom periodu godine posebno su osetljive starije osobe, deca, trudnice i oboleli od kardiovaskularnih, cerebrovaskularnih, respiratornih, dijabetesa i drugih hroničnih bolesti.

Izuzetno su ugroženi i radnici koji svoje aktivnosti obavljaju na otvorenom prostoru, ali i oni koji rade u neprovetrenim i nedovoljno rashlađenim prostorijama. Posledica visokih temperatura su razna stanja koja nastaju zbog poremećaja regulacije telesne temperature.

Upozorenje stručnih službi

Stručnjaci Gradskog zavoda za javno zdravlje upozoravaju najpre na pojave poput toplotnog osipa, grčeva i toplotne slabosti. Sunčanica je najčešće stanje koje zahteva opreznost i adekvatnu reakciju, sledi toplotna iscrpljenost, a ono što može da izazove ozbiljne komplikacije je svakako toplotni udar.

Kako prepoznati i razlikovati sunčanicu i toplotni udar?

Sunčanica nastaje nakon prekomernog izlaganja tela suncu, pre svega regije glave i vrata. Počinje jakom glavoboljom uz porast telesne temperature, a mogu da se jave pospanost i vrtoglavica, zujanje u ušima ili kratkotrajni gubitak sluha. Kod mladih osoba koje se dugo sunčaju česti simptomi su umor i malaksalost, a kod starijih osoba može da dođe i do gubitka svesti.

Toplotni udar je stanje koje nastaje kada se naše telo pregreje u relativno kratkom vremenskom roku. Do njega dolazi naglo usled prekomernog povišenja telesne temperature i nemogućnosti organizma da temperaturu održi u normalnim granicama. Simptomi su telesna temperatura viša od 40°C, opšta slabost, topla i suva koža bez znojenja, ubrzan puls i disanje, pad krvnog pritiska, vrtoglavica, glavobolja, mučnina, povraćanje i ponekad gubitak svesti (što može biti i prvi znak). Važno je napomenuti da toplotni udar može da nastane i usled dužeg boravka u okruženju vlažnog i pregrejanog vazduha (ako radite u pekari ili kraj visokih peći, ili ste duže boravili u kuhinji, pregrejanom automobilu, javnom prevozu, čak i u stanu).

Blaži oblik topotnog udara naziva se toplotna iscrpljenost i često nastaje zbog preterane fizičke aktivnosti kada je visoka spoljna temperatura a vlažnosti visoka. Karakterišu je pojačano znojenje, grčevi u mišićima, glavobolja, povraćanje, pad krvnog pritiska, malaksalost, kao i gubitak svesti.

Prva pomoć u slučaju sunčanice

Doktori savetuju da osobu treba odmah skloniti sa sunca, ako je moguće u rashlađenu, klimatizovanu, zamračenu i dobro provetrenu sobu, istušitrati je mlakom vodom, ili je bar umiti i staviti hladne obloge na čelo i vrat), i dati joj da pije tečnost (čaj, sok ili običnu vodu). Tečnost nemojte davati odjednom u velikoj količini, već više puta po manje Preporučuje se i odmor bez izlaganja suncu narednih nekoliko dana. Ako se stanje ne smiri obavezno se javite lekaru jer ovi simptomi mogu da ukažu i na neke kombinovane probleme kao što su virusne ili bakterijske infekcije.

Kako pomoći kod toplotne iscrpljenosti?

Osobu odmah smestiti u hlad ili rashlađenu, po mogućstvu zamračenu prostoriju i skinuti joj odeću. Rahladite je polivanjem mlakom vodom ili stavljanjem hladnih obloga na glavu i potiljak i dajte joj da pije rashlađenu tečnost (vodu ili neki blagi biljni čaj).

Toplotni udar i prva pomoć

Najvažnije j reći da je toplotni udar je ozbiljno stanje koje, prema savetima stručnjaka iz Gardskog zavoda za javno zdravlje, zahteva neodložnu lekarsku pomoć.

Ukoliko je situacija takva da zdravstvena služba nije dostupna ili je potrebno više vremena do ukazivanja stručne pomoći, sklonite osobu sa sunca ili iz pregrejane prostorije i skinite sa nje svu suvišnu odeću. Umijte je i istuširajte ne previše hladnom vodom. Ukoliko nemate ni vodu, neka bude izložena strujanju vazduha (dozvoljeno rashlađivanje ventilatorom). Dajte joj tečnost ukoliko njeno stanje to dozvoljava.

Oporavak od toplotnog udara zahteva lekarsku konsultaciju u smeru potrebnog vremena i ponovne izloženosti suncu ili izvoru toplote koji je bio uzrok.

Kako se zaštititi?

Leto je period kada se stručnjacima Gradskog zavoda za javno zdravlje korisnisi javljaju pojačano zbog raznih analiza na viruse i bakterije, Lajmsku bolest, informacija kako se ponašati na bazenima i drugim otvorenim prostorima na letovanju, čistoće i analiza vode. Evo i univerzalnih saveta za izbegavanje stanja do kojih može da dovede prekomerno izlaganje suncu ili visokim temperaturama u zatvorenim prostorima:

– sklonite se sa sunca – ne izlažite se vrućini i izbegavajte boravak na otvorenom u najtoplijem delu dana, od 10 – 17 časova
– izbegavajte naporan fizički rad, a ako morate, neka to bude u ranim jutarnjim časovima (od 4 do 7 ujutru)
– nosite laganu, široku odeću svetlih boja, od prirodnih materijala
– zaštitite glavu šeširom ili kapom sa širokim obodom i obavezno nosite sunčane naočare
– rashlađujte se tuširanjem ili se kupajte u mlakoj vodi
– redovno unosite tečnost, pre svega vodu, a supe, mlaki čajevi i sveži voćni sokovi su takođe dobar izvor tečnosti i energije kada su vrućine
– izbegavajte alkohol, gazirane napitke i napitke sa previše kofeina i šećera
– jedite češće, neka to budu manje obilni i lagani obroci – izbegavajte prženu, zasoljenu, masnu hranu i hranu bogatu belančevinama
– uzimajte više sezonskog voća i povrća
– stambeni i radni prostor rashlađujte tako da temperatura i prostorijama u kojima boravite ne prelazi 30 stepeni u toku dana tj.24 u toku noći
– ukoliko nemate klima uređaj, ujutru adekvatno provetrite i rashladite prostor, spustite roletne, zatvorite vrata i prozore na sunčanoj strani
– oprezno kada ulazite u vozilo koje je stajalo na suncu, pre ulaska otvorite sva vrata i gepek i sačekajte nekoliko minuta da se vozilo i površine koje – dodirujete (volan i sva sedišta) ohlade, a da se temperatura koliko – toliko izjednači
– ukoliko imate hronične bolesti i uzimate terapiju, proverite sa svojim lekarom uticaj toplote na delovanje lekova i moguće pogoršanje bolesti i reakcije

(srbijadanas/pixabay)