Prisutnost fenomena letnjeg smoga zajedno sa povišenom temperaturom atmosferskog vazduha predstavlja dodatni faktor rizika po zdravlje, posebno, urbane populacije.

Prоmеnа vrеmеnsкih prilikа i tоplо vrеmе, kоd zdrаvih оsоbа, оsim subјеktivnоg оsеćаја nеpriјаtnоsti, nајčеšćе, ukoliko je osoba oprezna, nеćе izаzvаti zdrаvstvеnе prоblеmе јеr zdrаv оrgаnizаm imа vеlikе mоgućnоsti prilаgоđаvаnjа spоljnim uticајimа.

Osetljiva populacija, deca, trudnice, stari, oboleli od hroničnih bolesti, imaju smanjenu sposobnost prilagođavanja i zbog toga oni sami kao i njihovi najbliži, treba da obrate posebnu pažnju na brigu o zdravlju i ponašanju u letnjim mesecima.

– Izbegavajte boravak napolju u toku najtoplijeg dela dana (od 10 do 17 časova);

– Izbegavajte naporne fizičke aktivnosti. Ako morate da ih obavljate, činite to u toku najhladnijeg dela dana, što je obično između 4:00 i 7:00 časova ujutru. Boravite u hladu. Ne ostavljajte decu, kao ni životinje, u parkiranim vozilima;

– Rashlađujte telo i hidrirajte svoj organizam;

– Tuširajte se u rashlađenoj vodi. Možete da primenjujete i hladne obloge, peškire, sunđere, kupke za stopala, itd.;

– Nosite laganu, komotnu odeću od prirodnih materijala, svetlih boja. Ako izlazite napolje, nosite šešir ili kapu sa širokim obodom i naočare za sunce;

– Redovno unosite tečnost, pre svega vodu, bez obzira na eventualno odsustvo osećaja žeđi. Izbegavajte alkohol i smanjite unos kafe i gaziranih bezalkoholnih pića. Uzimajte manje, a češće obroke. Izbegavajte hranu sa visokim sadržajem proteina.

U grupu lica sa povećanim rizikom po zdravlje u uslovima povišene spoljašnje temperature spadaju osobe sa poremećajem zdravlja tipa: hipertenzija, kompromitovana periferna cirkulacija, šećerna bolest, cerebrovaskularna patologija, gojaznost, hronična opstruktivna bolest pluća ili druga hronična oboljenjarespiratornog sistema, bubrežna oboljenja, alkoholizam i oboljenja kože koja na zahvaćenom području kompromituju rad znojnih žlezda.

Ukoliko je temperatura spoljašnje sredine približno ista ili ista kao temperatura tela (36,5°C), jedini mehanizam odavanja toplote je evaporacija.

Samo po sebi, znojenje ne snižava telesnu temperaturu, već je isparavanje znoja sa površine kože proces kojim se postiže hlađenje u vrednosti od 580 kcal na 1 litar znoja.

Na stepen evaporacije znoja utiču sledeći faktori: ambijentalna temperature vazduha, procenat relativne vlažnosti vazduha, ukupna površina kože izložena uticaju mikroklimatskih faktora sredine, tj. odeća.

Najznačajniji faktor koji utiče na intenzitet evaporacije su relativna vlažnost vazduha, tj. deficit zasićenja. Naime, u uslovima visoke relativne vlažnosti i malog deficit vlažnosti vrednosti pritiska vlage u vazduhu približne su pritisku znoja na koži (oko 40mmHg), što onemogućava evaporaciju znoja, te se znoj sliva niz telo.

Kao posledica kompromitovane evaporacije, može doći do ozbiljne dehidracije organizma. U uslovima povećane relativne vlažnosti i otežanog odavanja toplote putem evaporacije bitan faktor koji je facilitira je brzina strujanja vazduha.

Njen porast dovodi do ubrzane razmene toplote u intimnoj zoni vazduha, usled čega se povećava deficit vlažnosti u neposrednoj okolini tela, olakšavajući tako evaporaciju znoja sa površine kože.

Pored povećanja brzine strujanja vazduha, u cilju podsticanja evaporacije znoja neophodno je konstantno brisanje vlažne kože.

Toplotni stres

Toplotni stres može predstavljati ozbiljan problem u radnoj sredini i boravišnom prostoru. Bez obzira na promene ambijentalne temperature, težinu fizičkog rada i druge nepovoljne mikroklimatske uslove (smanjena brzina strujanja vazduha i povećana relativna vlažnost vazduha), temperatura toplotnog jezgra organizma ne sme trpeti veća kolebanja. Toplotni osip je jedan od ranih znakova potencijalnog toplotnog stresa.

Njegov nastanak dovodi se u vezu sa toplim i vlažnim uslovima u kojima koža i odeća ostaju vlažne, usled neisparenog znoja. Toplotnim osipom mogu biti zahvaćene male površine kože, kao i celokupna površina torza.

Čak i nakon izlečenja zahvaćene površine kože, potrebno je da protekne narednih 4–6 nedelja do potpune normalizacije lučenja znoja. Često menjanje čiste i suve odeće trebalo bi primenjivati kako kao preventivnu meru, tako i u slučaju već dijagnostikovanog toplotnog osipa.

– Toplotni edem. Kod nepotpune aklimatizacije dolazi do otoka gornjih i donjih ekstremiteta. Do oporavka dolazi nakon boravka u hladnijem okruženju u trajanju od 1 do 2 dana.

– Toplotna sinkopa smatra se najblažim poremećajem termoregulacije.

Karakteriše je gubitak svesti u toku obavljanja fizičke aktivnosti pri izloženosti povišenoj temperaturi okoline u dužem periodu vremena (poljoprivredni i građevinski radovi, saobraćajna milicija). Do sinkope najčešće dolazi već nakon dva sata rada u uslovima povišene ambijentalne temperature usled povećanog gubitka tečnosti i nedovoljne rehidracije u toku rada.

Osim gubitka svesti, prisutni su i hladna i vlažna koža i slab puls. Ovo stanje zahteva lekarsku pomoć, a do njenog pružanja osobu bi trebalo premestiti na hladniju lokaciju, postaviti je u vodoravan položaj, te ukoliko je svesna, započeti rehidraciju davanjem malih gutljaja ohlađene vode.

Toplotni grčevi

Manifestuju se u vidu nevoljnih spazama, uglavnom, radne muskulature donjih i gornjih ekstremiteta, kao i abdominalne, praćenih bolom. Nastaju naglo u toku same fizičke aktivnosti ili, pak, 2–3 sata nakon prestanka rada.

Takođe, povišena telesna temperatura nije obavezan simptom. Toplotni grčevi posledica su poremećaja ravnoteže u odnosu volumena telesnih tečnosti i koncentracije elektrolita u njima, do čega dolazi usled pojačanog znojenja kao i nagomilavanja kiselih produkata metabolizma radne muskulature.

Kada osobu uhvate toplotni grčevi potrebno je:

– Premeštanje u hladniji prostor.

– Osloboditi se viška odeće.

– Piti ohlađenu slanu vodu ili komercijalne proizvode za rehidraciju (Orosal).

A kako do njih ne bi došlo potrebno je:

– Smanjiti nivo fizičkih aktivnosti ili skratiti period izloženosti povišenoj ambijentalnoj temperaturi.

– Redovna rehidracija po ustaljenom ritmu, bez obzira na žeđ.

Toplotno iscrpljenje

Najčešće se javlja kod neaklimatizovanih osoba u toku prvih dana izloženosti dejstvu povišene ambijentalne temperature.

Do ovog stanja dolazi usled neadekvatne adaptacije cirkularnog sistema izazvanog preteranim znojenjem i posledičnim smanjenjem volumena plazme, zbog preraspodele krvi iz srca i unutrašnjih organa ka perifernim krvnim sudovima kože. U daljem toku, dolazi do pada krvnog pritiska, a puls je gotovo nemerljiv. Preporučuje se intravenska rehidracija.

Simptomi toplotnog iscrpljenja: profuzno znojenje, vlažna i hladna koža, telesna temperatura može biti >38°C, oslabljen puls, krvni pritisak je normalnih ili sniženih vrednosti, osećaj umora i slabosti, mučnina, povraćanje, ubrzano disanje, žeđ, poremećaj oštrine vida.

Kada dođe do toplotnog iscrplejnja potrebno je:

– Obavezna lekarska pomoć, zbog mogućeg progrediranja u stanje toplotnog udara;

– Oslobađanje viška odeće;

– Dislociranje u hladniji prostor do dolaska lekarske pomoći;

– Započeti rehidraciju ohlađenom vodom;

– Omogućiti brže strujanje vazduha.

Toplotni udar

Toplotni udar se smatra najtežom komplikacijom termičkog stresa, koja zahteva neodložnu medicinsku intervenciju. Do ovog stanja dolazi u uslovima povišene ambijentalne temperature i visokog procenta relativne vlažnosti vazduha (>70%), kao i male brzine strujanja vazduha.

Krajnji ishod pokušaja kompenzacije poremećenog sistema termoregulacije (osovina: preoptička regija hipotalamusa – toplotno jezgro kojeg čine srce, pluća i visceralni organi –perifernih krvnih sudova kože) je njen potpuni kolaps, što rezultira prestankom odavanja toplote evaporacijom znoja, usled čega koža postaje suva i topla, a telesna temperatura prelazi 40°C.

Simptomi toplotnog udara su:

– Povišena telesna temperatura (>40°C);

– Kod 50–75% obolelih konstatovan je prestanak znojenja;

– Suva i topla koža;

– Ubrzana srčana radnja;

– Osećaj izgubljenosti, drhtanje, iritabilnost, sve do mentalne konfuzije.

Zaposlene koji postanu iracionalni ili konfuzni, ili pak izgube svest u toku rada obavezno bi trebalo smatrati žrtvom toplotnog udara, što zahteva urgentnu medicinsku pomoć. Do pružanja medicinske pomoći trebalo bi učiniti sledeće:

– Dislocirati obolelog u hladniji prostor;

– Ukloniti višak odeće;

– Ovlaživati kožu vodom;

– Izložiti kožu jačem vazdušnom strujanju.

(yumama/pixabay)