Kako ono što jedemo utiče na naše raspoloženje?

Ono što jedemo utiče na naše raspoloženje puno ozbiljnije nego što mislimo, evo kako tačno.

Mozak se teško nosi s nedostatkom triptofana, što dovodi do lošeg raspoloženja. Naše misli, raspoloženje i ponašanje su proizvod našeg mozga, fine paukove mreže neuronskih veza i smese neurohemikalija. Ova mešavina hemijskih tvari podložna je promenama i ako nije balansirana može uzrokovati dramatične promene ponašanja. A prehrana s tim  ima puno više veze nego što mislimo.

Raspoloženje je proizvod hemijskih tvari u mozgu koje se zovu neurohemikalije. Ovo uključuje neurotransmitere, male molekule nernih stanica, neurona koji komuniciraju jedni sa drugima. Neurotransmiter važan za raspoloženje je serotonin. Puno je lekova napravljeno tako da ciljaju sistem mozga povećavajući ili smanjujući nivoe neurotransmitera. Na primer, antidepresivi rade na principu da blokiraju raspolaganje serotoninom pa podižu njegov nivo u mozgu.

Serotonin je popularno poznat kao hormon sreće. Proizvode ga neuroni u moždanom deblu. Ovi neuroni povezuju se virtualno sa svakim drugim glavnim područjem mozga pa su efekti serotonina vrlo rašireni. Serotonin utiče na mnoge oblike ponašanja, uključujući raspoloženje (kao sreća i depresija), socijalno ponašanje, apetit, pamćenje, seksualnu želju.

Mozak se ne može nositi s prehranom bez triptofana te taj nedostatak brzo potroši serotonin u mozgu

Serotonin je načinjen od triptofana, osnovne aminokiseline. Telo ne može proizvoditi triptofan nego da dobijamo iz hrane koju jedemo. Srećom, triptofana ima u puno hrane: mesu, mleku, voću i semenkama. Postavlja se pitanje ako se količina triptofana u prehrani promeni, menja li se i količina serotonina u mozgu? Verujete da je mozak u stanju upravljati svojim resursima, da dnevne promene u prehrani nemaju uticaja na osnovni sastav neurotransmitera.

Istina je da prehrana bogata triptofanom ne povećava nivo serotonina u mozgu. Pod normalnim uslovima, dodatni triptofan takmiči se sa drugim aminokiselinama da bi prodro u mozak. Vrlo malo dodatnog triptofana može proći. Obrnuto, događa se drugačije. Mozak se ne može nositi s prehranom bez triptofana i nedostatak će vrlo brzo potrošiti serotonin u mozgu.

Isto se dešava u mozgu kada je smanjen nivo serotonina?

Mnoge su studije pokazale da su ljudi koji u prehrani imaju malo ili nimalo triptofana, povećano iritabilni i agresivni, imaju slabije pamćenje i lošije su volje.

Na primer, ljudi koji su patili od depresije i nisu se sasvim oporavili, smanjenje triptofana u prehrani trenutno dovodi do povratka depresije.

Efekat je naročito vidljiv kod ljudi koji imaju poveća genetski rizik od depresije. Oni nemaju depresiju, ali se prva epizoda može javiti ako se triptofan smanji u prehrani.

Prehrana siromašna vlaknima i bogata šećerima i zasićenim mastima menja vrstu crevnih bakterija i utiče na raspoloženje

Zadnja istraživanja zaključuju da prehrana siromašna vlaknima i visoka u rafinisanim šećerima i zasićenim mastima utiče na mentalno zdravlje. Ne zna se kako se to događa, ali takva hrana menja vrste bakterija u crevima. A to verojatno utiče na raspoloženje. Bakterija, na primer, može interferirati sa hormonima koji regulišu što želimo jesti i koliko smo zabrinuti oko nečega.

Bakterije vole jesti triptofan iz hrane. Ako su vam creva puna bakterija koje vole triptofan, one bi mogle iscrpiti zalihe te aminokiseline.

Jedna nedavna studija našla je da su miševi bez crevnih bakterija imali veće nivoe triptofana i više serotonina u mozgu. Kad im je bakterija unešena u creva, pali su nivoi triptofana.

Bakterije mogu promeniti serotonin u mozgu, ali treba znati koje vrste bakterija su tome sudeluju. Sastav bakterija u crevima stabilan je od treće godine.

Kada promijenimo prehranu, selektivno hranimo neke bakterije čineći ih dominantnijima.

Slično, neke vrste bakterija izgladnjujemo te im broj pada. Većina ovih promena može se izmeniti kroz nekoliko dana regularne prehrane.

Zdravija prehrana znači i bolje zdravlje. Kakva bi ta prehrana trebala biti i da li je za svakoga ista, je pitanje na koje još nema odgovora.

Novi i kritični deo ove slagalice je na koji točno način hrana i bakterije utiču na raspoloženje i ponašanje.