Danas možete kupiti jeftin par sunčanih naočara gotovo bilo gde – od supermarketa i benzinskih pumpi do prodavnica na svakom ćošku i online prodavaca, ali takva dostupnost izaziva sumnju po pitanju zaštite koje naočare pružaju. Iako bi trebalo da sva stakla (sočiva) naočara koja su u prodaju ispunjavaju barem minimalne zahteve za zaštitu od UV zraka, njihov kvalitet u drugim aspektima, poput vizualne jasnoće, je upitan, piše Theconversation.com.
Optičarske radnje podležu nacionalnim zdravstvenim propisima, što znači da moraju ispuniti više standarde poput oznaka CE i UKCA. Profesionalni optičari su zato mnogo bolje opremljeni kada su u pitanju sunčane naočare koje ne samo da ispunjavaju praktične zahteve, već su i udobne i dobro prilagođene crtama lica.
Pravila za zaštitu
Evropski zakon klasifikuje sočiva sunčanih naočara kao “ličnu zaštitnu opremu”, definišući pet nivoa zaštite. Sočiva kategorije 0 propuštaju 80-100% svetlosti, dok ona u kategoriji 4 propuštaju samo 3-8%, što znači da nisu pogodna za vožnju. Kategorija 3 se najčešće koristi, jer su prikladna za većinu situacija, uključujući i vožnju.
Dakle, da li tamnija sočiva pružaju bolju zaštitu? Kratak odgovor je: ne nužno. Stepem apsorpcije svetlosti zavisi od toga kako i gde će se koristiti: sočiva kategorije 4 su dizajnirana za izuzetno svetla područja poput visokih planina ili pustinja, ali mogu zapravo smanjiti vašu vidljivost u drugim situacijama.
Međutim, sve sunčane naočare koje ispunjavaju utvrđene standarde zaštitiće vaše oči od UV zračenja.
Kvalitet vida
Nošenje sunčanih naočara može stvoriti osećaj da vam je vid otežan. To je zato što obojena sočiva selektivno filtriraju svetlost: propuštaju jedan tip zračenja i ograničavaju drugi. Tri koncepta mogu nam pomoći da razumemo kako ovo funkcioniše i zašto je bitno.
Prvo je oštrina vida. Ovo je termin koji se koristi za merenje koliko “oštro” vidimo, a testira se tako što se pacijentima postavlja da čitaju sve manje slova koja se pojavljuju na ekranu ili zidnom grafikonu, sa idealnim rezultatom od oko 100%. Međutim, ovaj test se izvodi sa crnim slovima na dobro osvetljenom belom pozadinom, pa ne uzima u obzir kako se vizualni kvalitet može razlikovati u drugim uslovima osvetljenja.
Osetljivost na kontrast definiše se kao sposobnost razlikovanja objekata od okolne pozadine. Na primer, teže je razlikovati crna slova na sivoj pozadini nego na beloj pozadini.
Na kraju, imamo refraktivne greške, koje utiču kako na oštrinu vida tako i na osetljivost na kontrast. Ovo su ono što izaziva astigmatizme i čini da vidimo daleko ili kratko. Nošenje naočara bez dioptrije kada imate neku od ovih stanja može pogoršati vid čak i više nego što bi bio bez njih.
Boja je bitna
Imajući sve to na umu, takođe treba da razmotrimo uobičajeno pitanje boje sočiva. Iako boja ne utiče na zaštitu, može uticati na kontrast i osećaj svetlosti, jer svaka boja filtrira drugačiju talasnu dužinu svetlosti.
Siva sočiva filtriraju sve talasne dužine svetlosti, dok boje kao što su braon ili zelena imaju drugačiji efekat na apsorpciju svetlosti. To znači da vizualna percepcija obično bude svetlija kroz braon sočiva, veoma tamna kroz siva, i prirodnija kroz zelena.
Plastična ili staklena sočiva?
Boja nije jedina stvar koja utiče na kvalitet vida: takođe moramo obratiti pažnju na to od čega su sočiva napravljena. Iako se najčešće prave od specijalizovanih plastičnih materijala – poznatih kao organska sočiva – možete pronaći i staklena, poznata kao mineralna sočiva.
Ova dva materijala nisu ista. Organska sočiva su lakša i jača, dok su mineralna sočiva otpornija na ogrebotine i manje su podložna distorziji boje. To znači da mineralna sočiva pružaju veći kvalitet vida.
Šta je sa polarizovanim sočivima?
Polarizovana sočiva blokiraju svetlost koja dolazi do oka pod određenim uglom nakon refleksije sa površine poput puta ili vode, čime se smanjuje odsjaj. Pogodna su posebno za vožnju ili boravak oko vode.
Međutim, mogu biti nepodesna u određenim situacijama. Na primer, blokiraju svetlost sa ekrana, čineći ih tamnijim ili čak potpuno crnim, što znači da uređaji često moraju biti okrenuti kako bi se poboljšala vidljivost. Takođe, nisu idealna za određene zimske sportove: eliminisanjem odsjaja čini se veoma lako da se propuste ledene površine na tlu.
Druge karakteristike
Na kraju, postoje određene dizajnerske karakteristike koje ne možemo zanemariti prilikom izbora sunčanih naočara.
Sočiva sa gradijentom su tamnija na vrhu, i postepeno prelaze u svetliju nijansu na dnu – obično apsorbuju oko 85% svetlosti na najtamnijem mestu i 10% na najsvetlijem. Ova sočiva su elegantna, ali to ne utiče na njihovu zaštitu od UV zraka. Ipak, mogu biti bolje prilagođena oblačnim uslovima, dok na svetlom letnjem danu možda nisu najbolji izbor.
Reflektivna sočiva imaju sloj na spoljnoj površini koji reflektuje svetlost i poboljšava zaštitu. Nažalost, ovaj tretman se lako oštećuje ili ogrebe.
Sočiva sa antirefleksivnim premazom na unutrašnjoj strani sočiva pružaju veću jasnoću vida eliminacijom svetlosti koja se reflektuje iz pozadine. Ovaj tretman se obično primenjuje na velike sunčane naočare ili na naočare sa optički veoma visokokvalitetnim sočivima.
U slučaju bilo kakvih sumnji, najbolji savet je da se obratite svom optičaru ili optometristi kako biste pronašli sunčane naočare koje najbolje odgovaraju vašim potrebama.
(objektiv.rs/pixabay)