fbpx
Booking.com
Home » Health and beauty » Kako nove namirnice utiču na naš organizam
Health and beauty

Kako nove namirnice utiču na naš organizam

Najveće ZABLUDE o zdravom načinu ISHRANE!

Danas je postalo normalno da nam se na jelovniku nađu čija semenke, godži bobice, noni, ulje korijandera, himalajska so, miso pasta, alge i to sve jedemo u ubeđenju da činimo odličnu stvar za naše zdravlje. A slaninica, beli luk, kiseli kupus… Ne zvuči previše fensi, pa nije više ni zanimljvo? Kako nove namirnice utiču na naš organizam?


Šta zapravo najviše prija našem “balkanskom stomaku”?

Mnoge od tih nama novih namirnica, koje se inače hiljadama godina koriste na Dalekom istoku i tradicionalnim medicinama, u Srbiju su stigle tek nedavno, a stručnjaci upozoravaju da sve što prvi put unosimo u organizam može da izazove reakciju organizma.

Posebno, kako objašnjavaju nutricionisti, zato što su ljudi sa naših prostora “već genetski kodirani na hranu koja se uzgaja na ovom podneblju”.

Genetski kod na hranu

Milka Raičević, nutricionista, upravo to kaže i dodaje da je naše telo “kodirano” na namirnice koje je naša majka unela u organizam tokom trudnoće.

“Dete putem majčinog mleka prvi put se upoznaje i kodira navike u ishrani na taj način i i vrlo je teško to menjati”, kaže ona.

Sa druge strane, dodaje, u praksi sreće mnoge mlade mame koje jedu tu novu hranu, a koje do juče na ovim prostorima nije bilo.

“Njihova deca već su se susrela sa takvim namirnicama”, ističe nutricionistkinja.

nove namirnice, organizam, balkanski stomak

Uskoro pravilnik o doziranju novih namirnica

Ona još dodaje da je u Srbiji donet Pravilnik o novoj hrani krajem prošle godine, a čija će primena početi 1. janura 2020. godine koji, između ostalog, propisuje i tačne količine pojedinih namirnica koje mogu da se unesu na dnevnom nivou.

Prekoračenje tih doza, dodaje Raičević, može da bude štatno za zdravlje.

“Za ulje korijandera ili orahovo ulje, recimo, doza je po pola kašičice. Ukoliko jedete tri puta dnevno salatu i preko toga sipate po pola kašičice nekog ulja, onda je to već prekoračena doza”, navodi ona.

Prema rečima Milke Raičević, strašna je pomama i pomodarstvo za hranom koja nam stiže iz daleka, a koja nije naša domaća, odnosno poznata organizmu, da je neophodna edukacija o svemu tome.

Raspitajte se pre nego što pojedete

“A, nje nema. Svako prvo uzimanje nepoznate namirnice može da izazove alergiju. Bilo bi najbolje da građani pitaju tamo gde kupuju o dejstvu te namirnice na njihov organizam, posebno ako boluju od neke bolesti, koje su preporučene dnevne količine i ne kupovati ukoliko nije zapakovana”, savetuje ona.

Kako dodaje, ona stalno mora da uči o novim namirnicama i proizvodima jer kod nje dolaze čak i trudnice koje jedu, na primer, godži bobice.

“Ljudi ne znaju da na našem podneblju imamo biljke koje mogu da budu zamena svim tim koje nam stižu izdaleka. Na primer, za vrlo popularne čija semenke tu je naša sirova cvekla. Kuvanjem se gube njene korisne materije, a dovoljno je sat da odstoji u frižideru, pa da njen miris ne smeta nikome”, naglasila je ona.

Prof. dr Ivan Stanković sa Farmaceutskog fakulteta kaže za RTS da je takozvana nova hrana ona koja se u Evropskoj uniji nije koristila pre 15. maja 1997. godine, kada su usvojeni i prvi propisi o njoj.

“Takva hrana mora biti bezbedna za upotrebu, ne sme da dovede u zabludu potrošače i, ukoliko zamenjuje neku namirnicu, ne sme da bude nutritivno inferiorna u odnosu na tu namirnicu”, kaže Stanković, koji je član Evropskog tela za bezbednost hrane.

Lista novih namirnica

Objašnjavajući koliko uopšte naši potrošači znaju o svim tim “novitetima iz zdrave hrane”, on kaže da je takva vrsta hrane kod nas nova i da Pravilnik o njoj sadrži listu na kojoj su 131 namirnica.

“U pitanju su namirnice koje su se koristile u nekim delovima sveta, ali ne i u Evropi. To su i neki novi sastojci, namirnice u izmenjenim oblicima, kao što su nano čestice, nano materijali. Na tom spisku nalaze se neki novi izvori minerala i vitamina, novi šećeri kao što je D-tagatoza, slatrimi – zamene za masti, ulja arktičkog krila, godži bobice, čija semenke… Ulje semena korijandera odobreno je 2011. godine za korišćenje u Evropi u dodacima ishrani, ali može da se unese samo 600 miligrama dnevno”, objašnjava on.

Prema njegovim rečima, svaka namirnica i sastojak nove namirnice mora da dobije dozvolu Ministarstva zdravlja, koja se izdaje na osnovu stručnog mišljenja.

Govoreći o verovanju da smo genetski predisponirani za namirnice koje se na ovim prostorima oduvek konzumiraju, on kaže:

“To se često provlači kao činjenica. Genetski se generacijama organizam navikne na jednu vrstu ishrane”, naveo je prof. Stanković.

On podseća da svaki potrošač mora da bude obavešten o načinu upotrebe bilo koje nove namirnice, ali i da bude oprezan kada je uvodi u svoju ishranu.

Domaći proizvođači i distributeri imaju rok da do 31. decembra 2019. godine svoje poslovanje usklade sa Pravilnikom o novoj hrani, usaglašenim sa propisima EU.

Foto: Pixabay

Izvor: PRessSerbia/DDL

Marija P.

Diplomirani profesor srpskog jezika i književnosti sa višegodišnjim radnim iskustvom u brojnim domaćim medijima.
Najviše je zastupljena u rubriikama vesti, društvo i biznis.

Dodaj komentar

Klikni ovde da postaviš komentar

PRessSerbia VIDEO NEDELJE SAŠA KOVACEVIC – RADI ME LAGANO

Naučite Italijanski sa Nevenom!

italijasnki jezik

Vremenska prognoza

RADIO “KOLUBARA”, – slušajte besplatno kvalitetan radio na internetu

RADIO KOLUBARA

LAJKUJTE NAŠU FACEBOOK STRANICU!

Booking.com

All Topics

Prijatelji sajta


BG online

 

class=

Iskoristite stalne popuste-Ulepšajte se!
ageless

RSS NEVEROVATNE PONUDE DANA:

REZERVIŠITE SMEŠTAJ BRZO I POVOLJNO!



Booking.com

PRessSerbia-logo

PRessSerbia© 2022.

Ukoliko imate bilo kakvu sugestiju, savet, pitanje ili želite saradnju možete nam se obratiti putem emaila: office@pressserbia.com

PRess Serbia