Znate li da i pacovi sanjaju? Ne samo da sanjaju, nego su njihovi snovi jako slični ljudskim snovima. Sanjaju mesta na koja žele da idu, puteve kojima do njih mogu da stignu. Jedna engleska istraživačka grupa uspela je da isprati onirički sadržaj snova glodara.
Eksperiment izveden u Engleskoj razjašnjava ulogu hipokampusa u konstruisanju i zamišljanju budućih scenarija. Cilj eksperimenta nije bio toliko shvatanje uobičajenih snova kod životinja, koliko razjašnjavanje uloge hipokampusa, dela mozga koji je veoma važan za formiranje dugoročnog pamćenja i za prostornu orijentaciju.
Čak i pacovi, kao i ljudi, memorišu u hipokampusu mentalne mape maršruta koje treba preći. Različita mesta i pozicije su kodifikovani i registrovani različitim kombinacijama hipokampalnih neurona, koji se pale istovremeno kada se pacov nađe na tom određenom mestu.
Radi se o takozvanim pozicionim neuronima (place cell), čija je aktivnost direktno povezana sa pozicijom koju telo zauzima u prostoru. Ove ćelije, za čije je otkriće nedavno dodeljena Nobelova nagrada, i koje odgovaraju na pitanje „gde se nalazim?”, jedna su od osnovnih komponenti orijentacije i prisutne su, i kod čoveka, već od rođenja.
Raniji eksperimenti su pokazali da se pozicioni neuroni uključuju i kada pacov sanja o mestima na kojima je bio, a ne samo dok se nalazi na tom mestu. Hugo Spirs i njegove kolege sa Londonskog univerzitetskog koledža želeli su da utvrde da li se isto dešava i za mesta na kojima pacovi još uvek nisu bili.
Istraživači su postavili četiri pacova ispred tunela u obliku slova T, na kome je gornji krak zatvoren rešetkom. U nepristupačnom delu tunela se, sa jedne strane, mogla videti hrana. Pacovi su potom smešteni u udobnu jazbinu, gde su mogli malo da odspavaju, pod nadzorom 50 elektroda koje su registrovale aktivnost specifičnog neuralnog obrasca.
Kada su se probudili, životinje su ponovo stavljene pred isti tunel, ovog puta bez prepreka i bez hrane. Kako se moglo i pretpostaviti, sa sigurnošću su krenuli ka kraku u kome su videli nagradu: kao da su mogli da utvrde putanju tokom dremke.
Pozicioni neuroni koji su se tada uključili bili su isti oni koji su se aktivirali u snu (i istim redosledom), različiti od onih povezanih sa delom tunela u kom nije bilo hrane, koji je ignorisan kako u snu, tako i na javi.
Ovo otkriće podržava teorije koje vide hipokampus kao osnovnu strukturu za zamišljanje budućih scenarija: naime, osobe sa oštećenjima hipokampusa imaju teškoća da obrade misli o događajima koji se još nisu odigrali. Studija pokazuje i da su snovi pacova oblikovani njihovim željama i ciljevima.
Ako ste mislili da su java i snovi dve potpuno različite stvari, nakon ove studije trebalo bi da se ponovo zapitate koliko je to zaista tako. Izgleda da snovi ipak nisu toliko odvojeni od svakodnevice, a posebno ne od one koja tek dolazi.
(redinfoportal/pixabay)
Dodajte komentar