Nije tajna da bračni život promeni mnogo navika, a da nešto što nam se ranije samo po sebi podrazumevalo pređe u kraljevstvo snova. Subota je, tako, nekada bila dan za mene, a sada je dan za decu, muža i kuću. Zato sam, kad me je kuma pozvala na svoj rođendan, uz uzdah poručila da „teško da ću stići“.
Koristim priliku da javno priznam da nisam bila u pravu. Moj muž se pobrinuo da bar to veče bude samo moje a on je bio na visini zadatka. Pun samopouzdanja preuzeo je brigu o naše dvoje dece, a ja sam se sa drugaricama u gradu ludo provela. Nije da nisam redovno proveravala telefon, očekujući hitne pozive i pitanja gde su peškiri i koji je šampon za kosu, a koji za kupanje, ali telefon je cele večeri ostao tih.
Čak sam i ulazna vrata u povratku otvorila veoma oprezno, očekujući haos sa druge strane, ali ni za tim nije bilo potrebe. Dok smo delili Jelen pivo, muž mi je ipak ispričao kako je ćerka odlučila da našminka pločice u kupatilu, a sin da napravi šator od pet čistih ispeglanih čaršava. Ostao je na visini zadatka čak i kad je sin po šatoru posuo kilogram brašna jer je u igri bila zima i padao je sneg.
Eto, svima sad mogu da poručim da sam se udala za kralja. Jer, u stvarnom životu nema velikih i malih bitaka. Heroji nastaju kroz svakodnevne, lične pobede, a on je tog dana izvojevao svoju.
Dodajte komentar