Bliži nam se Uskrs, najradosniji hrišćanski praznik. Za ovaj dan koji je hrišćanima značajan kao simbol pobede nad smrću, vezuju su različiti običaji, a najstariji je upravo farbanje i darovanje jaja. Kako je jaje postalo simbol uskrsa?
Da li ste se ikada zapitali odakle potiče ovaj običaj i kada je prvi put sproveden? Dok se radujemo vaskrsenju i kucanju šarenim jajima, pročitajte zašto ovaj praznik izgleda upravo ovako.
Jaje je za sve drevne kulture imalo veliku simboličnu vrednost. Pre svega, predstavljalo je život i preporod.
Poreklo čokoladnog jajeta povezuje se sa Kraljem Sunca, Lujem XIV. On je početkom 18. veka bio prvi za kog je napravljeno jaje od kakao krema.
Međutim, običaj darovanja jaja je mnogo stariji. Zašto se poklanja baš jaje? Odabir nije slučajan. Još od drevnih vremena ova namirnica ima veliku simboličnu vrednost. U nekim kulturama je predstavljalo zemlju i nebo koje, kada se spoje, formiraju jaje, simbol života.
U drevnom Egiptu je jaje smatrano poreklom svega i srcem četiri osnovna elementa (vazduha, vode, zemlje i vatre). Pošto se na proleće priroda budi, Persijanci su voleli da poklanjaju upravo jaja, koja su, kao simbol života, delovali vrlo prikladno.
Hrišćanstvo je ovu tradiciju predstavilo u svetlu Novog Zaveta, i tako je jaje postalo simbol kojim se najbolje predstavlja značenje čuda Hristovog vaskrsenja.
Običaj darivanja jaja je nastao u srednjem veku, u Nemačkoj, odakle se proširio dalje. Tu je među običnim svetom bio običaj da se skuvana jaja, prethodno uvijena u lišće i cveće na način na koji mogu da se prirodno ohlade, dele sa drugima.
Među plemićima i aristokratijom je, pak, bila popularna izrada jaja od srebra, zlata i platine koja bi se koristila kao ukrasi.
Najpoznatija i najskupocenija uskršnja jaja koja su se koristila kao ukras, potiču iz Rusije, a delo su zlatara Petra Karla Faberžea (ital. Peter Carl Fabergé). Ova tradicija se razvila početkom 19. veka, a umetnost izrade jaja dostigla je neverovatne visine.
Faberže je za cara Aleksandra III napravio veličanstvena dekorativna jaja. Kolekcija je imala svega 52 primerka. Prvo jaje koje je napravljeno bilo je od platine emajlirane belim. Kolekcija je uključivala i jedno zlatno jaje koje je sadržalo jos dva dara ‒ reprodukciju carske krune i zlatno pile.
Feberžeova proizvodnja je bila ogromna, a prekinuta je 1918. kada je Kuća Faberže nacionalizovana od strane boljševika. Zlatar se nikada nije oporavio od šoka izazvanog ruskom revolucijom i umro je dve godine kasnije.
Ako svake godine nađemo poklon u uskršnjem jajetu, za ovaj običaj treba da zahvalimo Faberžeu. Mada, neće se svako složiti sa tim. Ima onih koji se sećaju da je u 18. veku u Torinu vladao običaj da se u čokoladno jaje ubacuje poklončić. Zapravo, prvi koji su započeli modu uskršnjih jaja sa poklonima su Pijemontezi, inače majstori umetnosti pravljenja čokolade.
Dok su jaja koja je pravio Faberže retka i skupocena, čokoladna su pristupačna i slatka. Ne zaboravimo ni najveću radost ovog velikog praznika, a to su porodična okupljanja i vreme kada je sve ostalo nevažno. Redakcija Red Info Portala vam želi srećan praznik i mnogo pobeda u odmeravanju snaga jaja. Hristos vaskrse!
(redinfoportal)
Dodajte komentar