U Institutu za onkologiju i radiologiju Srbije godišnje se leči 10.000 pacijenata. Najčešće od kancera pluća, debelog creva, dojke, grlića materice, pankreasa.
Lečenje je kod većine pacijenata sve duže i skuplje, a ulaganjem u onkologiju izlečenje je izvesnije.
Prošle godine Institut je dobio četiri nova aparata, pa se sada radioterapija obavlja na osam. Međutim, stari neće još dugo moći da se koriste, a trebalo bi nabaviti i aparate za magnetnu rezonancu, skener, ultrazvuk.
“Da bismo mogli da koristimo radioterapijske tehnike, zaista su potrebni ti dodatni uređaji, poput magneta. Danas u svetu se planiranje ne radi samo uz CT, već su neophodne i druge mašine”, kaže prof. dr Vesna Plašinac Karapandžić, direktor Klinike za radiološku onkologiju.
Prema njenim rečima, magnetna rezonanca koju Institut za onkologiju poseduje radi sa velikim brojem pacijanata i ne ostavlja dovoljno prostora u radioterapiji.
Na Institutu za onkologiju i radiologiju leči se više od polovine obolelih od malignih bolesti u Srbiji, zbog čega se godišnje obavi čak 90.000 pregleda, a 30.000 ljudi bude primljeno u dnevnu bolnicu i na odeljenja.
“Aparati za zračenje su nabavljeni, ali nam je potrebno još onkoloških hirurga, mnogo renoviranja i ažurirana lista lekova. To će biti regulisano novim zakonom koji će biti donet uskoro. Imamo plimu novih lekova koju su, zato što su inovativni, veoma skupi i najsporije dolaze na listu”, kaže dr Davorin Radosavljević, direktor Klinike za medikalnu onkologiju.
Zbog velikog broja obolelih, dijagnostičkih, terapijskih i hirurških procedura, neophodna su stalna ulaganja u opremu i kadar.
Nedostatak prostora već dugo predstavlja ozbiljan problem u Institutu za onkologiju. To bi rešila adaptacija zgrade, sagrađene pre 80 godina i izgradnja novog objekta.
Tada će i medicinsko osoblje i pacijenti s pravom moći da kažu da se u lečenju primenjuju svi evropski protokoli koji su jedina smernica u radu Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije.
Foto: Pixabay
Izvor: PRessSerbia/RTS
Dodajte komentar