Kako izbeći greške kada se izvinjavamo?

Jedna od “skupih” reči je svakako ona koju treba da izustimo kada se nađemo u problemu ili pogrešimo. Za popravku odnosa svakako je najvažnije iskreno izvinjenje, ali ono često ne uspeva.

Neke od tipičnih grešaka prilikom izvinjavanja donosimo u nastavku i načine kako ih izbeći.

1) Prekratko izvinjenje

Kratko “izvini” zapravo ne znači žaljenje ili pokajanje, posebno ako je praćeno kolutanjem očiju. Jer tada ono zapravo znači: Reći ću ti da mi je žao, jer insistiraš, ali zapravo ne mislim ozbiljno. Samo želim da prestane uznemiravanje mene. U ovu kategoriju spadaju i ona koja uz reč “izvini” sadrže i formulacije poput onih da li će sada sve biti uredu, da li je gotovo sa “durenjem”…

2) Izvinjenje “sad-vidiš” ili “žao mi je, ali …”

Reč “ali” potire sve što je ispred nje rečeno, tako da se iz ovakvog stava samo može pročitati da osobi nije žao zbog postupka, čim ima potrebu da naglasi i okrene situaciju u svoju korist.

3) Izvinjenje koje okrivljuje: “Žao mi je što se osećate …”

Ovo je još jedan primer sakrivanja izvinjenja, jer se fokusira na drugu osobu, a ne na onog koji se izvinjava. Ti koji treba da se izvine nisu odgovorni za osećanja drugih ljudi, ali su odgovorni za svoje postupke, koji su pokrenuli ta osećanja.

4) Mnogo puta ponovljeno “Žao mi je!”

Jednom se izviniti je dobro, sa dva puta se naglašava iskrenost žaljenja, ali izvinjenje više od tog broja ga briše. Jer, to znači da onome ko se izvinjava zapravo nije stalo da se pokaje za učinjeno, već ne želi on da se loše oseća, kada uvidi šta je napravio toj drugoj osobi.  Kada primetimo da smo pogrešili i povredili nekog, neophodna nam je neverovatna hrabrost i unutrašnja snaga da bi to i rekli. Iskreno izvinjenje može nas učiniti ranjivim, jer prepoznajemo lični neuspeh. Uz to postoji rizik da druga osoba ne prihvati naše izvinjenje.

Kako bi izbegli gore pomenute greške evo nekoliko saveta koje predlaže Psychology today:

• Izvinite se što je pre moguće, tako da se nezadovoljstvo ne stvara.
• Počnite s rečju “Ja”.
• Konkretno navedite radnju zbog koje se kajete.
• Priznajte uticaj svojih postupaka na drugu osobu.
• Opišite šta planirate da preduzmete da biste sprečili da se problem ponovi i ili kako planirate da se popravite ili krenete napred na bolji način.

(edukacija.rs/pixabay)