Poslednjih godina svedoci smo naglih vremenskih promena. Godišnja doba se menjaju bez prelaznih perioda, a dnevne temperature se ponekad razlikuju i do 15 stepeni. Ovakve meteorološke prilike imaju veliki uticaj na zdravlje, posebno na nivo krvnog pritiska.
Hladnoća deluje na sužavanje krvnih sudova, kako perifernih, tako i krvnih sudova koji hrane srčani mišić, te stoga, ona može da bude jedan od uzroka pogoršanja koronarne bolesti, a može da dovede i do srčanog udara.
Takođe, utiče i na krvne sudove mozga, pa može biti uzrok moždanog udara.
Hladno vreme može dovesti do pogoršanja hroničnog opstruktivnog bronhitisa ili astme, dok toplo i vlažno vreme nije dobro za plućne bolesnike.
„Niskre tememperature povećavaju vrednost krvnog pritiska jer dolazi do vazokonstrikcije krvnih sudova, tj suzavanja krvnih sudova“, rekla za City Magazine spec. dr Slavica Ilić.
Na vremensko kolebanje, u većoj ili manjoj meri, reaguju svi, ali najviše stradaju hronični bolesnici. I pored redovnog sprovođenja propisane terapije, simptomi osnovne bolesti se intenziviraju, a meteoropatske tegobe su izraženije kod žena u menopauzi.
„Ako organizam zdrave osobe burno reaguje na promenu vremena, preporučuje se detaljan lekarski pregled kako bi se utvrdilo da li je u pitanju početak bolesti“, savetuje doktorka, te dodaje:
„Kako bi se sprečile nagle promene krvnog pritiska kada nastupi hladniji period, pacijentima njihov izabrani lekar povećava dozu antihipertenziva, te tako bolest mogu držati pod kontrolom“.
Takođe, ukoliko se često dešava da vas se pritisak previše snizi i padne ispod normale to je znak da potraže lekarsku pomoć, jer je u tom slučaju neophodno da se promeni terapija.
(objektiv.rs/pixabay)
