Depresija i anksioznost su najzastupljeniji mentalni poremećaji. Predviđanja kažu da će u narednoj deceniji depresija biti vodeći uzročnik za odsustvovanje s posla, kao i za slabu produktivnost na poslu zbog pada energije, motivacije i koncentracije. Međutim, najveći problem koji prati depresiju je mogući suicid.
Pre desetak dana svet je obišla vest da se Kit Flint, pevač grupe Prodidži, ubio u 49. godini. U junu prošle godine na isti način život je okončao Entoni Bordejn, jedan od najpoznatijih i najomiljenijih televizijskih kuvara, a svakako najveća zapanjenost je kada izvrše samoubistvo osobe koje se nisu lečile od depresije i koje nisu pokazivale nikakve vidljive i prepoznatljive simptome, a njihovi najbliži u šoku ponavljaju kako su bili vedri, nasmejani i uvek spremni za šalu.
Osim kliničkih testova i razgovora sa psihoterapeutom ili psihologom, postoje i mnogobrojna istraživanja o korelaciji između depresije i određenog načina života ili obavljanja neke delatnosti. Jedno od istraživanja pokazuje kako upotreba različitih filtera na Instagramu može da ukaže na simptome depresije. U poznatoj televizijskoj seriji Lie to Mie doktor Lajtman, koji se bavi proučavanjem neverbalne komunikacije, pokušava na osnovu izraza očiju na fotografijama da uoči karakterističnu tugu koja prati ovu bolest. Depresija svakako menja čoveka, njegov izgled, način kretanja, utiče na interakciju sa drugim osobama, ali dovodi i do različitog načina izražavanja.
Jedno istraživanje iz januara 2018. objavljeno u časopisu Clinical Psychological Scienceotkriva kako upotreba određenih reči može da otkrije postojanje depresije, anksioznosti ili suicidnih ideja. Istraživači su za analizu uzeli sadržaje sa različitih foruma na internetu (63 foruma i preko 6400 članova tih foruma) koje je obradio Linguistic Inquiry and Word Count, specijalni kompjuterski program za analizu teksta. Ovaj program omogućava da se lakše, preciznije i kvalitetnije izdvoje određene lingvističke karakteristike kao što su učestalost određenih reči, zastupljenost određenih vrsta reči, prosečna dužina rečenice i gramatičke konstrukcije. Proučava se sadržaj i stil govora. Sadržaj je sve ono o čemu govorimo ili pišemo, dominantne teme i razmišljanja, a stil jezika se odnosi na to kako se izražavamo.
Na početku istraživanja polazi se od pretpostavke da osobe sklone depresiji imaju karakterističan crno-beli pogled na svet, koji se odražava i na njihovo izražavanje. Ne čudi ni upotreba reči koje označavaju negativne emocije, kao što su pridevi „tužan“, „usamljen“, „jadan“. Ono što je zanimljivo otkriveno u ovom istraživanju jeste da je upotreba zamenica daleko bolji marker za detektovanje depresivnog stanja. Osobe koje pate od depresije daleko češće koriste zamenice u prvom licu jednine u poređenju sa drugim i trećim licem jednine i množine. Ovo se tumači činjenicom da su depresivni ljudi daleko više okrenuti ka svojoj unutrašnjosti i ka svojim ličnim problemima nego što su spremni na interakciju sa spoljašnjim svetom.
Poznati američki književnik Henri Miler u romanu Rakova obratnica na jednom mestu kaže: „Ja sam egocentričan, ali nisam sebičan. Ima tu neka razlika. Neurotik sam, valjda. Ne mogu prestati da mislim o sebi. Nije to zato što bih smatrao da sam naročito važan… Jednostavno, ne mogu misliti ni o čemu drugome, eto, to je sve“, sjajno povezujući neurozu i preteranu zagledanost u vlastiti unutrašnji svet.
Najzanimljiviji deo ovog istraživanja je upotreba apsolutnih reči, zapravo onih reči koje znače apsolutnu veličinu ili verovatnoću, kao što su „uvek“, „potpuno“, „ništa“, ujedno i neku krajnost u nečemu, a to je u vezi sa onim početnim stavom o crno-belom pogledu na svet. Ljudi koji imaju suicidne ideje daleko više upotrebljavaju ove vrste reči od reči koje označavaju samo neke negativne emocije, kao što su tuga ili usamljenost. Na forumima u kojima učestvuju osobe koje pate od anksioznosti i depresije upotreba apsolutnih reči je zastupljena oko 50 odsto, a kod osoba koje imaju suicidne ideje i do 80 odsto i ove reči su se pokazale kao daleko bolji markeri od zamenica ili reči koje označavaju neku negativnu emociju, ali istovremeno su pokazale da krajnosti u razmišljanju, osim što su iracionalne, mogu ugrožavajuće da utiču na mentalno zdravlje ljudi.
Foto: Pixabay
Izvor: PRessSerbia/City magazin (Nataša Šikić)
