Kako da pravilno kombinujete namirnice?

Najčešće nam obroci sadrže od svega po malo. Tako su nas učili i tako su nam spremali hranu. Ali nije svima važno kako kombinuju namirnice. Ali, ako se ne osećate dobro posle ukusnog obroka, ako osećate nadutost i težinu umesto prijatnosti, možda bi vam više odgovaralo da pratite uputstva za pravilno kombinovanje hrane. Evo kako da pravilno kombinujete namirnice.

Teorija o kombinavnju namirnica krenula je iz činjenice da se različite naminice drugačije vare. Naravno da mesu i krompiru trebaju drugačiji enzimi, drugačija kiselost sredine i različito vreme da bi se razgradili. Tek kada naš digestivni sistem završi posao razlaganja namirnica do poslednjeg molekula, tada se osnovni nutrijenti absorbuju. I zato je pretpostavka da ukoliko se ova hrana ne “izvari“ do kraja, odnosno ako nisu postojali adekvatni uslovi za njeno varenje, ostaci nesvarene hrane ostaju u našim crevima i dovode do tegoba.

KOJA SU TO PRAVILA KOMBINOVANJA NAMIRNICA?

Prvo i osnovno pravilo jeste da ne kombinujete proteine i ugljene hidrate.

Proteini se slažu sa povrćem i ugljeni hidrati se slaži sa povrćem, ali proteini i ugljeni hidrati se ne slažu međusobno u istom obroku. Naime, ove dve grupe namirnica se vare u drugačijim uslovima sa drugačijim enzimima i ako se uzimaju zajedno dolazi do nedovoljne razgradnje proteina što dovodi do osećaja težine u stomaku i nadutosti. Odnosno, ukoliko kombinujete ove dve grupe namirnica vreme varenja se produžava na 12h umesto klasičnih 1-2 za ugljene hidrate i 3-4h za proteine. Dakle, u istom obroku ne bi trebalo da imate testo, pirinač, hleb, žitarice i sa druge strane meso, ribu, jaja, mlečne prozvode. Često se u proteinske namirnice ubrajaju i orašasto voće, avokado, kokos, čak i soja. U svakom slučaju ako teže varite soju i sojine proizvode, možete probati da je odvojite od recimo pirinča ili testenine.
Proteinske namirnice možete jesti dva sata od unosa ugljenih hidrata a ugljene hidrate možete jesti 3h posle proteina. Mnoge osobe su primetile poboljšanje samo dok se pridržavaju ovog saveta, te je moj predlog da krenete od ovog pravila i da ga se pridržavate bar nedelju dana. Za to vreme ćete sigurno znati da li vašem telu prija odvajanje namirnica.

Drugo pravilo se odnosi na odvajanje proteinskih namirnica od masti i ulja.

Namirnice bogate mastima su naravno sve vrste ulja i masti, te bi prema ovom pravilu trebalo izbegavati svo prženje hrane (odličan savet!), ali i prelivanje proteinske hrane devičanskim uljem (nisam sigurna da je dobar savet). Svakako da je zdrava priprema hrane važna, tako da ovo pravilo uglavnom podržavam jer zaista nema potrebe da pržimo namirnice, kad je mnogo bolje da ih spremamo na roštilju ili u kesama za pečenje. Na žalost, prema ovom pravilu ne bismo smeli da stavljamo maslinovo ulje na salatu uz proteinsku namirnicu, što mi se čini da nije baš najbolje rešenje.

Treće pravilo se odnosi na kombinovanje voća i povrća.

Razlog za ovo pravilo leži u činjenici da voće sadržiji prostiji šećer od povrća. U voću možemo naći uglavnom disaharide (dva molekula šećera) ili monosaharide (jedan molekul šećera). Oni se brže razgrađuju od povrća koje sadrži kompleksne šećere (vlakna i skrob). Šećeri će se absorbovati tek kad svi pređu u jedan molekul šećera i to u tankom crevu što je brži proces za voće nego za povrće. Skrob se rastvara već u usnoj duplji, ali mnogo sporije uz prisustvo različith enzima te mu treba više vremena da se absorbuje. Zato je savet da se voće jede sat vremena do 30 minuta PRE ili POSLE obroka. I iako smo možda navikli da se nečim zasladimo posle ručka, to ne samo da ne sme da bude slatkiš, ne sme da bude ni voće. Šta god da pojedete posle ručka, ostaće zarobljeno u stomaku i praviti ozbiljne tegobe. Neki od teoretičara kombinovanja namirnica navode i neke posebne karakteristike pojedinih namirnica koje se razlikuju od uobičajenih. Na primer, paradajz koji smatramo salatom se smatra voćem i to kiselim voćem kao što su limun i narandža.

Četvrto pravilo je da dinje i lubenice treba jesti odvojeno od svih drugih namirnica. Njih ne treba kombinovati ni sa čim i ne treba ih jesti u večernjim satima.

I sada kad znamo šta ne treba, da vidimo šta treba i može da se kombinuje.
Najlakše ćete „igrati po pravilima“ ako u jednom obroku uzimate jednu vrstu namirnica. Tako, za doručak možete jesti isključio voće, za ručak skrobne namirnice, a za večeru proteine. Naravno, količina hrane koju treba da pojedete je najveća do podneva, a prema večeri se polako smanjuje.
Druga opcija je da pravilno kombinujete namirnice u jednom obroku. Tako na primer za doručak možete jesti voće, odnosno kombinaciju voća iz iste grupe. Voće se najbolje vari samo, bez dodataka.

I samo mala napomena:  kombinovanje namirnica nije put ka mršavljenju. Ako želite da mršavite možete kombinovati namirnice ali isto tako morate i jesti manje nego što ste jeli ranije, odnosno napraviti kalorijski deficit.

(biobella.rs)