Kako da postanete imuni na dosadu?

Ako je vaša koncentracija  slaba, a želja za  dosađivanjem  neprestano raste onda imate spremne izgovore na dohvat ruke.  Kako da postanete imuni na dosadu?

Budite iskreni i priznajte da li ste skoro rekli ili pomislili nešto od ovoga:

„Lako se zanesem i gubim vreme!”

„Pravim planove, ali ih ne poštujem.”

„Završavam stvari, ali ne one koje treba.”?

Ako ste se pronašli u ovim iskazima, imate problem sa organizovanjem svog vremena. Rešenje ovog problema, međutim, često se svodi samo na jednu jedinu reč ― „reakcija”.

Možda to nije reč koju ste očekivali, ali reagovanje je nešto o čemu ljudi razmišljaju već hiljadama godina. I da, reakcija postaje sve veći problem. Šta je to zapravo reakcija i kako se možemo boriti protiv toga? Neurologija i drevne mudrosti budizma i stoicizma imaju odgovore. Pa da pređemo na stvar…

VAŠ REAKTIVNI MOZAK

Možda ste lenji, a možda i niste. Jedno je sigurno ― vaš mozak to svakako jeste. Istraživanja pokazuju da čak i u slobodno vreme često ne radimo nešto u čemu najviše uživamo, već radimo samo ono što je lako. Mozak ne želi da troši energiju, tako da uvek pomalo lenjstvuje. Problem je, međutim, u tome što život nije lenj. Ovih dana vas nešto konstantno primorava na rad. Nekad je to nešto privlačno, poput dopisivanja sa prijateljima, a nekad strašno, poput mejla sa posla. Sve zahteva vašu pažnju. Voleli biste da napravite plan i ispunite ga i da neometeno dostignete ciljeve, ali čitav svet izgleda radi protiv vas.

Profesor Den Arijeli sa Djuk univerziteta tvrdi da je upravo tako ― svet neprestano radi protiv nas: „Svet ne radi u našu dugoročnu korist. Zamislite da hodate ulicom i svaka radnja želi da vas natera da joj date svoj novac; u džepu vam je telefon i svaka aplikacija želi da kontroliše vašu pažnju. Većina stvari u našem životu zaista želi da pravimo greške u njihovu korist. Tako sve postaje jako, jako teško”. Vašem lenjem mozgu drago je kad samo reaguje na neprestano bombardovanje stimulusa koji idu ka njemu. Ali, kada samo reaguje, obično ne pravi najbolje izbore. I dok imate utisak da definitivno radite nešto, retko zaista postižete ciljeve. Zašto je tako? Kada samo reagujete, ne kontrolišete svoj život. U stvari, reagovanje je sasvim suprotno kontroli. Vidite li nešto zanimljivo, pojurićete za njim; nešto strašno ― daćete se u beg. U svakom slučaju, okruženje određuje vaše ponašanje. Ironija je u tome što stalno drugima pričamo da nam ne govore šta da radimo. Sa druge strane, prilično često dozvoljavamo svetu oko nas da određuje šta da radimo. Ne baziramo se na svojim planovima i odlukama, već reakcijama. U današnje vreme najčešće samo sedimo i nadamo se da ćemo dobiti neku poruku, mejl ili obavštenje. Praktično govorimo: „Molim vas, recite mi šta da radim”.

Mnogi će za ovakvo ponašanje pojedinca u savremenom svetu okriviti uznapredovalu tehnologiju. Ipak, iako je tehnologija dodatno pogoršala ovaj problem, on zapravo postoji oduvek. Pre oko 2000 godina, stoički filozof Epiktet rekao je: „Kada bi neko dao vaše telo nekom prolazniku, bili biste besni. Ipak, svoj um predajete svakom ko ga zatraži. Dopuštate da vas zlostavljaju i uznemire vaš um ― zar vas toga nije sramota?” Vrlo često je bolje da sačekamo trenutak pre no što potrčimo. Ali kako to da uradimo? Prvo, moramo da se pripremimo… Red Info Portal ima predlog za vas:

Kontrolišite kontekst

Brajan Vansink profesor je na Kornel univerzitetu. On se bavi proučavanjem kontrole ponašanje pri jelu. Jedna od glavnih stvari koje je saznao o prejedanju jeste da ljudi to retko čine zbog onoga što je oko nas. Ješćete manje kada je hrana daleko, a više kada je blizu. Brajan tvrdi: „Ljudi su jeli duplo manje kada smo pomerili činiju sa slatkišima sa stola ispred njih, i to za manje od dva metra dalje od njih”.

Kada morate nešto da uradite, telefon stavite na drugi kraj sobe. Neka stvari koje vas ometaju budu daleko. Kada imate manje stvari na koje možete da reagujete ili otežate sebi da na njih reagujete, manje ćete biti reaktivni.

Ostanite smireni

Dobro je biti spreman, ali to je samo prva linija odbrane. Šta raditi kada ste licem u lice sa nečim što vas tera da budete reaktivni? Zastanite. Ako vas nešto zabavno poziva na igru ili ako je nešto strašno pred vama, pa želite da pobegnete, samo stanite na trenutak. Kao što je Marko Aurelije jednom davno rekao: „Prva stvar koju treba da uradite ― nemojte se iznervirati. Sledeća ― dobro razmislite o tome koji je vaš zadatak, ne zaboravljajući svoju svrhu, da budete dobro ljudsko biće”.

Moderna nauka se sa ovim slaže. Prevelika emotivnost ne pomaže. Albert Bernstajn, klinički psihijatar, kaže da je pribranost ključna pri pravljenju dobrih odluka u žaru trenutka: „… osnovna ideja je da u mnogim situacijama reagujete instinktima koji su programirani u vašem dinosaurskom mozgu, umesto da razmislite o situaciji. Ako u svom dinosauruskom mozgu želite da puštate šest miliona godina stari program, neće se desiti ništa dobro.”

Neurolozi kažu da stres gasi prefrontalni korteks ― racionalni deo mozga. Vrlo jednostavno, stres nas čini glupima. I zato nas puko reagovanje često tera da radimo glupe stvari.

Dobro, zastali ste. Ali ne možete se samo slediti svaki put kada vas nešto mami. Šta dalje?

Mislite na svoje ciljeve

Postarajte se da vam ciljevi ostanu najvažniji. To su čak i drevni stoici znali. Epiktet je rekao: „Prvo recite kakva osoba želite budete, a onda šta morate da uradite. Upravo ovo je osnov svega što radimo. Oni koji se bave sportom, prvo odrede kojim sportom žele da se bave, a onda krenu da treniraju”.

Moderna neurologija slaže se sa ovim mišljenjima. Razmišljanje o dugoročnim ciljevima, kada nas ometanja mame, daje mozgu osećaj kontrole, što oslobađa dopamin zbog kojeg se osećamo srećno i motivsano. Ieks Korb, neurolog sa Univerziteta Kalifornije u Los Anđelesu, ističe koliko je važno razmišljanje o dugoročnim ciljevima: „Razmišljajući šta vam je dugoročni cilj i šta želite da postignete, terate sebe da se osećate kao da nagrađujete sebe kada radite domaći zadatak, umesto da odete na žurku. Mozak je svestan da radite na postizanju ciljeva, na nečemu što vam znači. Tada počinje da se luči dopamin i odmah se osećate bolje zbog toga što radite”.

Smireni ste i razmišljate o ciljevima. Sad dolazi zaista težak deo…

Napravite čvrstu odluku

Odbijanje zabavnih ometanja i nije tako jednostavno. Odupreti se nagonu za gubljenjem vremena zaista je teško. Zato sačekajte sekundu i čvrsto odlučite da se nećete predati. Neurologija pokazuje da zaustavljanje i polako donošenje odluka ustvari pomaže u odvikavanju od ovog lošeg ponašanja. Donošenje odluka takođe pomaže da se smanji aktivnost straituma, dela mozga koji pospešuje negativne impulsne odluke i rutine.

Na kraju, naravno, treba da učinite nešto povodom odluke koju ste doneli. Pratite dugoročne ciljeve. Neurolog Aleks Korb dodaje: „Kada stres isključi prefrontalni korteks, radimo stvari koje nam stvaraju kratkotrajno zadovoljstvo. Umesto da upadnete u tu klopku, zapitajte se koju malu stvar možete da učinite, a koja bi vam pomogla da bar malo priđete svom cilju. Napravite samo jedan korak ka njemu i biće vam lakše.”

Ne morate da reagujete i odgovorite na poruku odmah. Ne morate da reagujete na divan miris kolačića i sve ih pojedete. Možete da napravite pauzu, smirite se, razmislite o ciljevima i uradite ispravnu stvar. Svi se plašimo dosade i jurimo ka svakoj impuslu koji nam se ponudi. Ali kada se zaista uključimo u svet i fokusiramo na ciljeve, zapravo nam nikad nije dosadno. I, kako je Dejvid Foster Volas rekao: „Ako ste imuni na dosadu, bukvalno ne postoji ništa što ne možete postići”.

Nadamo se da smo vam barem malo pomogli. Poslušajte naše savete, odlučno se borite protiv dosade i budite istrajni u ostvarenju svojih ciljeva!

(redinfoportal/pixabay)