Briga je bespotrebno zlo kada se priča o mentalnom zdravlju. Pojedini smatraju da je briga samo loša navika koja se može prekinuti uz vežbanje.
Drugi, pak, veruju da briga čini uslugu mozgu tako što pomoću nje uči iz prethodnih iskustava i priprema se za sledeća. Bez obzira da li je u pitanju loša ili dobra briga, ona okupira mozak fokusiranjem na neizvesnu budućnost koju je nemoguće kontrolisati.
Rečeno je da je depresija zaravo fokusiranje na događaje koji su se dogodili a koje bi osoba želela da promeni, dok je briga fokusiranje na buduće događaje nad kojima osoba nema kontrolu.
Takođe bi se moglo reći da osoba brine samo kada misli da nema kontrolu nad budućim situacijama, dok zapravo može odabrati da se pripremi za bilo koji ishod o kojem je osoba zabrinuta.
U ovom članku možete videti aktivne načine na koje možete pomoći sebi da istrenirate mozak da prestanete sa brigom.
Zaustavite brigu tako što ćete zapisati ono oko čega se brinete
Kada trenirate mozak da prestane da brine, za ovu tehniku je rečeno da je najvrednija. Ukoliko vas vaš mozak drži budnim noću jer razmišljate o nekome ili nečemu, najbolje je da to negde zapišete, bilo na papiru ili u elektronskoj formi. Na taj način dopuštate svom mozgu da diše jer više ne mora da pamti te detalje. Ukoliko se brinete o tome šta da servirate prijateljima prilikom okupljanja, samo zapišite “šta servirati?”
Zapisivanjem takođe dajete podsetnik mozgu jer mu šaljete signal da je to “dovoljno važno da bi se zapisalo”. Vaš mozak će tad biti upozoren da usmeri resurse ka rešavanju ovog problema umesto da brine ili da zapamti važnu stvar oko koje je potrebno brinuti.
Zašto zapisati? Naučnici sad imaju dokaz da hronični brižnici mogu takođe biti i ljudi koji hronično izbegavaju problem. Naučnici žurnala Anksioznost, stres i nošenje sa tim su dali priliku brižnicima da zapišu tri moguća ishoda za situaciju o kojoj brinu i zatim da analiziraju svoje odgovore u potrazi za praktičnim rešenjem.
Ti naučnici navode “kada se problem učesnika procenjivao na osnovu konkretnosti, obe studije su pokazale obrnutu proporcionalnost između stepena brige i konkretnosti. Što više su učesnici brinuli o nečemu, to je njihov razlog bio nekonkretniji.
Rezultati izazivaju mišljenje da briga pomaže prilikom analize problema. Umesto toga oni su pristalice mišljenja da je briga odgovor kognitivnog izbegavanja problema.
Meditirajte za mozak bez briga
Meditacija vam može pomoći da istrenirate mozak da prestane sa brigom. Istraživači žurnala Psihosomatska medicina su proučavali efekte meditacije i pronašli su da je meditacija izuzetno dobra za smanjivanje kognitivne anksioznosti ili brige. Iako neki ljudi veruju da nemaju vremena za meditaciju, meditacija je toliko laka da predstavlja i samo zatvaranje očiju na 30 sekundi ili duže.
Aktivno odlučivanje da se isključe svi faktori stresa iz okoline je jedan od bitnih koraka prilikom treniranja mozga da izbegne brigu.
Nekoliko momenata gde svesno odabirate da izbegnete bilo kakvu neprirodnu buku u okruženju će vam omogućiti da se fokusirate na ono što je vama najvažnije, sada i u budućnosti.
Zabrinute misli vam se mogu možda javiti dok meditirate i to je sasvim normalno. Umetnost bezbrižnog mozga predstavlja posmatranje tih misli kako prolaze kroz um poput oblaka na povetarcu.
Vežbajte kako biste istrenirali telo i mozak da prestane sa brigom
Pomoću brige vaš mozak odlučuje da preživi tako što aktivira “bori se ili beži” sistem. Kada kuguar skoči na vas, vi u momentu osetite nalet adrenalina i to je isti strah koji se javlja u vama kad brinete, samo na mnogo nižem nivou i tokom dužeg vremenskog perioda.
Ista studija u žurnalu “Psihosomatska medicina” pronašla je da je vežbanje dobro kada telo oseća simptome anksioznosti poput drhtavice. Ukoliko vaše telo ne oseća simptome stresa u toj meri, vaš um će to protumačiti kao dokaz da ne treba toliko da brine jer telo nije u stanju povišene uzbuđenosti.
Čini se da vežbanje daje telu sekundarni razlog za ubrzano lupanje srca i perspiraciju koji se mogu dešavati u manjoj meri u slučaju brige. Vežbanje može pomoći prilikom snižavanja krvnog pritiska, što je takođe jedan od fizičkih simptoma stresa u telu. Ukoliko možete identifikovati razlog vaše brige, izađite napolje u šetnju na 5-10 minuta. Cenite pejzaže i mirise prirode oko vasdok se fokusirate na pokret vaših udova i broj udisaja tokom šetnje.
Dodajte komentar