Leto je godišnje doba kada je većina bobičatog voća na vrhuncu sezone i kada bi trebalo da razmišljate kako da napravite zalihe za neke hladnije dane. Ako imate priliku, toplo vam preporučujemo da sami berete bobičasto voće, a mi imamo nekoliko važnih saveta ako se odlučite na takav korak.
Sigurno i u kraju gde živite postoje farme koje se bave uzgojem boičastog voća i raspitajte se postoji li opcija da sami dođete i uberete šta vam i koliko treba.
Voće se bere rano ujutro. Osetljivo bobičasto voće može dehidrirati pred kraj dana i zato je najbolje da ga berete u ranim jutarnjim časovima jer ete samo tako moći odabrati najbolje i najzdravije plodove.
Ponesite osveženje. Branje voća može biti prilično naporno i ako se planirate zadržati duže, obavezno ponesite vodu i grickalice, posebno ako su i klinci sa vama. Kad smo već kod dece, preporučujemo vam da ih povedete jer to za njih može biti prilično zabavno iskustvo.
Ponesite odgovarajuće posude. Na farmama obično ne obezbeđuju posude ili kante u koje ćete stavljati voće i zato obavezno ponesite svoje.
Budite detaljni. Kada berete voće obavezn dobro pregledajte stablo jer se plodovi mogu sakriti ispod listova.
Prikladno se obucite. Za branje bi trebalo da budete prilično opremljeni i da ponesete garderobu koja će vas štititi od sunca kao i onu koja će vas ugrejati kad sunce zađe.
Saveti za branje divljih plodova
Ako se odlučite da potražite slatke plodove u prirodi onda takođe treba da obratite pažnju na nekoliko sitnica.
Dobro proučite bobice koje želite brati. Neke divlje bobice su veoma otrovne i pre nego krenete u potragu za onima jestivima dobro se deukujte i proučite kako izgledaju, ako je potrebno ponesite i fotografije.
Pazite na put kojim se krećete. Ako idete u šumu dobro zapamtite put kojim ste došli, ako je potrebno stavite i neka obeležja da se ne biste izgubili po povratku.
Berite plodove koji se nalaze na vrhu. Ovo je posebno važno ako berete voće na području gde ima mnogo životinja, pošto one obično mokre po tim nižim granama.
Ostavite hranu za životinje. Za razliku od branja voća na farmi, kad ste u šumi nikako ne bi trebalo da počistite baš sve sa grana i treba da ostavite nešto za šumske životinjice kojima je to hrana.
Šta sve možete brati
Postoji zaista veliki broj voćkica koje možete brati, naravno u zavisnosti od klime u kojoj živite i od toga šta kod vas uspeva.
Jagode, sezona im počinje u proleće, ali postoje vrste koje raaju sve do prvog mraza.
Maline, sazrevaju krajem juna i početkom jula, sada bi trebalo da su na vrhuncu sezone.
Ribizle, crvene, crne i bele sazrevaju tokom celog leta.
Dud, uglavnom ga možete naći po šumama, a sada je na vrhuncu sezone.
Kupine, rastu u grmovima gotovo tokom celog leta.
Borovnice, jul i pošetak avgusta je vreme kada dozrevaju. Ako želite tražiti divlje borovnice treba da znate da one imaju nešto intenzivniji ukus.
Kako da čuvate bobičasto voće
Kada ste ubrali svoje plodove tada treba da odlučite na koji način ćete ih sačuvati za hladnije dane. Postoji nekoliko opcija.
Zamrzavanje. Ovo je sigurno najjednostavniji i najbrži način čuvanja voća i savršena opcija za sve one koji imaju višak mesta u zamrzivaču. Zamrznute voćke su sjajne za kolače i smoothije i u njima se čuva većina nutrijenata.
Dehidracija/sušenje. Suvo voće je jednostavnije čuvati nego zamrznuto, ali je sam proces nešto dugotrajniji i potrebno je više strpljenja. Možete ih koristiti kao sjajnu zdravu užinu ili za pripremu poslastica.
Konzervisanje. Ovaj proces uglavno podrazumeva termičku obradu prilikom koje voće gubi većinu nutrijenata. Od voća možete raditi kompote, džemove, sokove, ukoliko se konzerviše na pravi način voće može biti upotrebljivo i do dve godine.
(lifepressmagazine/pixabay)
Dodajte komentar