Čini se da istoričari zaista ne znaju mnogo o ranoj istoriji ljubljenja. Nisu sve kulture kroz istoriju praktikovale ljubljenje, ali bez obzira na to, istorija ljubljenja seže mnogo dalje od naših savremenih predstava o ljubavi i manirima.
Neki istraživači veruju da je ljubljenje počelo pre više miliona godina kao rezultat hranjenja usta na usta, pri čemu su majke sisara žvakale hranu, a zatim je „stavljale“ u usta svojih mladunaca.
Međutim, struka postavlja pitanje – ako je ovo istina i ako je urođeno, zašto se onda ljudi u svim kulturama nisu ljubili?
Dok pravo poreklo ljubljenja ostaje misterija, istoričari su u Indiji pronašli najranije pozive na tu praksu.
Indijska epska pesma „Mahabharata“ opisuje ljubljenje u usta kao znak naklonosti. Indijski verski tekst “Kama Sutra” takođe opisuje razne poljupce. Antropolozi veruju da je ljubljenje naučeno ponašanje, te su mišljenja da su Grci saznali za to kada je Aleksandar Veliki napao Indiju 326. godine p. n. e.
U zapadnom svetu nema mnogo zapisa o ljubljenju sve do vremena Rimskog carstva. Rimljani su poljupcima pozdravljali prijatelje i članove porodice. Građani su svojim vladarima ljubili ruke. I, naravno, ljudi su se ljubili sa svojim romantičnim partnerima.
Rimljani su bili ti koji su popularizovali ljubljenje, šireći tu praksu na veći deo Evrope i delove severne Afrike.
Za njih poljubac nije bio samo poljubac. Postojao je oskulum – poljubac prijateljstva, koji je često bio poljubac u obraz. Tu je bio i basijum, erotičniji poljubac usana u usne. I na kraju savijum, poljubac strasti, koji je kasnije postao poznat kao “francuski poljubac”.
Ljubljenje je imalo značajno mesto u staroj rimskoj kulturi, tako da su doneti srodni zakoni.
Primera radi, ako bi se nevina devojka sa strašću poljubila u javnosti, muškarac bi joj mogao dodeliti puna bračna prava.
Rimljani su takođe započeli tradiciju ljubljenja, koja se održala do danas. U starom Rimu parovi su se zaručivali tako što su se strastveno ljubili pred grupom ljudi. Ovo je verovatno jedan od razloga zašto se savremeni parovi ljube na ceremoniji venčanja.
Osim toga, poljupci su korišćeni i za sklapanje pravnih i poslovnih ugovora. Stari Rimljani su takođe koristili ljubljenje i kao deo političkih kampanja.
Većina kultura širom sveta danas se ljubi, ali mnoge imaju različite poglede o tome kada i gde je ljubljenje prikladno. Devedesetih godina, nekoliko novinskih članaka izvestilo je o trendu da se mladi ljudi ljube u javnosti u Japanu, gde se ljubljenje tradicionalno posmatralo kao privatna aktivnost, koja se čuvala daleko od očiju sveta.
U srednjem veku cela Evropa se ljubila. Međutim, praksa je bila regulisana nečijim činom.
Ljudi jednakog ranga, i muški i ženski, ljubili bi se u usne, a ljudi nižeg ranga ljubili bi im obraz, ruku, koleno, stopalo ili tlo ispred osobe.
Što je veća razlika u rangu, to bi osobu poljubili dalje od usana.
(24sedam.rs/pixabay)
Dodajte komentar