Prilično malo planinsko ostrvo Jakušima krije neverovatne pejzaže i očuvanu prirodu kao retko gde u današnje vreme.
Ostrvo broji desetine vrhova visokih preko 1.000 m i jedan koji prelazi 2.000 metara nadmorske visine. Kao posledica velikih visinskih razlika na tako maloj teritoriji predeo obiluje mnoštvom različitih vegatacionih pojaseva počevši od suprotpskih u priobalnoj zoni pa sve do subarktičkih na visokim planinama. Bogatstvu biljnog sveta doprinose velike količine padavina koje se konstantno izlučuju na ostrvo.
Raj za botaničare
U toplim suptropskim oblastima ostrva dominiraju stabla fikusa, čini se bezbroj različitih vrsta. Kako se prelazi u umerene klimatske oblasti ostrva dominaciju preuzimaju hrastova stabla, ponajviše zimzelene podvrste ovog drveta. Najinteresantniji pojas zauzima okvirno nadmorske visine od 800 do 1600 m. U ovoj zoni četinarskih šuma najviše je kedrovih stabala a među njima se posebno izdvajaju izuzetno otporna i stara stabla takozvanih jeku kedrova.
Neki drevni primerci ovog legendarnog drveta prelaze starost od po 3 ili 4 hiljade godine a najveće i najpoznatije među njima, stablo pod imenom Jomon Sugi, procenjeno je na starost od oko 7.200 godina. Obim stabla je preko 16 m i potrebno je osam odraslih osoba da bi ga obuhvatili svojim rukama. Sva ova kedrova stabla lokalno stanovništvo smatra svetim, a posebno je zanimljivo da ona nose nadimak „bračni par“ jer su nastala od po dva pojedinačna kedrova stabla koja su vremenom srasla i počela da koegzistiraju.
Lepote Jukušime upotpunjuju prelepi tropski vrtovi, nazagađene planinske reke i božanstveni vodopadi. Jeleni, makaki majmuni i mnoštvo ugroženih ptičijih vrsta krstari ostrvom. Na ostrvu se gnezde zelene i morske kornjače, mnoge od njih takođe ugrožene. Muzej morskih kornjača dodatna je atrakcija ostrva…Ekološki i kulturni centar Jukušima pravo je prirodno blago Japana. Postojanje ovakvog ekološkog fenomena u jednoj od industrijski i prirvredno najrazvijenijih zemalja sveta, kakva je Japan, prosto zapanjuje i ostavlja bez daha.
(zanimljivageografija/dolomite.it)
Dodajte komentar