Sladoled je nastao u Kini, gde se pripremao napitak od voćnih sokova i snega. U Evropu, preciznije u Italiju je donet krajem trinaestog veka
Sladoled spada u mlečne proizvode i zato predstavlja odličan meðuobrok. Energetska vrednost je od 100-300 kalorija u 100 g ovog proizvoda. Dobar je izvor kalcijuma i fosfora a sadrži i 5% proteina.
Dodavanjem voća ili voćnog sirupa u mlečni sladoled nastaje voćni sladoled. A može se obogatiti i čokoladom, likerom, karamelom, šlagom i dr.
Sladoled ne treba da ima jak ukus, jer što je jači ukus to u njemu ima više veštačke arome, mada
danas većina proizvoðača izbegava veštačke arome i aditive i koristi boje prirodnog porekla.
Neotvoren sladoled može stajati u zamrzivaču i dva meseca na temperaturi od minus 18 stepeni.
Jedenjem sladoleda postiže se bolji unos minerala. Naučnici su ustanovili da sladoled od vanile stvara osećaj sreće. Takoðe, sladoled može da vam pomogne da se rešite viška kilograma, jer kao dodatak ishrani nadoknaðuje nedostatak kalcjuma, zbog čega se masne ćelije neće taložiti na vašim bokovima i stomaku.
Naravno treba konzumirati lajt sladolede. Birajte sladolede koji imaju do 120 kcal ili uzmite veliku kuglu sladoleda na dan.
Ukoliko pripremite ovu hladnu poslasticu, upotrebite obrano mleko ili jogurt; takodje, radije se opredelite za voćne sladolede nego za one prelivene čokoladom.
Dodajte komentar