Isprobajte mediteransku dijetu i izgledajte sjajno
Ova dijeta se sastoji od jela koja su puna nezasićenih masnih kiselina i antioksidanasa. Mediteranskom dijetom ćete promeniti svoje navike u ishrani što će povoljno delovati na vaše zdravlje i gubitak viška kilograma.
Ovo je dobar način ishrane za one koji žele da održe težinu a i za one koji žele da smršaju na zdrav način. Dijeta je dobra zato što uključuje sve potrebne namirnice kao što su: voće, povrće i meso, pa i deserte, što će vam pomoći da ostanete zdravi, siti i s vremenom mršaviji.
Mediteranski način ishrane štiti od dijabetesa tipa 2. Sprečava bolesti srca i moždani udar. Ova vrsta ishrane može smanjiti rizik za razvoj slabosti mišića za oko 70%.
Piramida mediteranske ishrane obuhvata žitarice, proizvode od žitarica (hleb, testenine, griz) i krompir koji se najviše koriste. Zatim, povrće i voće, nemasno meso, ribu i morske plodove, mleko i proizvode od mleka, orašaste plodove i mahunarke.
Od mesa pored ribe ponekad se jede jagnjetina i jaretina dok su druga mesa veoma malo zastupljena.
Od ribe dobro je korisiti losos, tunu, skušu jer su odličan izvor omega3 masnih kiselina koje poboljšavaju rad srca i smanjuju nivo triglicerida. Osim toga, ova ishrana sadrži dosta svežih raznovrsnih namirnica kao što su: celer, plavi patlidžan, paprika, blitva, luk, grašak, brokoli, artičoke, pečurke, zelena salata, šargarepa, paradajz… A od voća: trešnje, grožđe, urme, grejpfrut, dinje, jabuke, pomorandže, breskve, jagode, kupine, maline… Orašasto voće je savršen izvor zdravih masnoća, a možete ga jesti sirovo ili prženo u jelima.
Konzumira se pet porcija hrane dnevno.
U mediteranskoj dijeti važno je smanjiti unos neporebnih masnoća što se postiže korišćenjem isključivo maslinovog ulja za bilo koju vrstu hrane: testeninu, hleb, prženo povrće kao i za salatu.
Korišćenjem maslinovog ulja unose se nezasićene masti koje su dobre za krvni sistem i za opšte zdravlje. Jede se sirova hrana sa malo termičke obrade, od začina koristi se samo malo soli, ali se koristi mnogo svežeg začinskog bilja kao što su: origano, bosiljak, ruzmarin, timijan i sl.
U toku sedmice možete pojesti do sedam jaja, što uključuje i količinu koju ćete staviti u jela koja ćete pripremati.
Alkohol nije zabranjen. Preporučuje se jedna čaša crvenog vina na dan (do 2 dl dnevno), uz glavno jelo. Vino je jako dobro za kardiovaskularni sistem.
I nemojte zaboraviti da popijete bar šest čaša vode na dan.
Riba se priprema na roštilju. Preporučuju se riblje supe i čorbe ili se riba peče u rerni, a najređe se riba prži.
Povrće se jede kuvano i s dodatkom maslinovog ulja u već gotovo jelo. Riba bi se trebala jesti najmanje tri obroka tjedno, a prema želji može se konzumirati i svakodnevno.
Umesto slatkiša i grickalica preporučuje se voće: narandže, jabuke, lubenice, dinje, groždje, smokve, maline…
Umesto belog hleba jedite integralni i ražani i to u veoma malim količinama ne više od tanko narezanog parčeta po obroku. Ograničite unos masti iz mleka i mlečnih proizvoda.
Ako želite smršati vodite računa o količini hrane koja se unose tokom obroka.
Barem tri puta nedeljno po sat vremena vežbajte ili šetajte. Ovu dijetu treba držati šest sedmica, a zatim se posavetovati sa svojim lekarom ili nutricionistom oko nastavka.
Šta još treba znati?
Konzumirajte 500 g voća i povrća dnevno. A po obroku: integralni hleb 90 g, ćureće belo meso 30 g, pileće belo meso 30 g, supu od povrća 200 g, teleću krtinu (meso bez kostiju) 150 g, dinstane pečurke 150 g, baren krompir 250 g, krompir pire 140 g, barenu testeninu 40 g, crni luk 50 g, sok od paradajza 100 g, krastavac 100 g, paradajz 100 g, papriku 100 g, zelenu salatu 100 g, mladi sir 50 g, ovsene i ječmene pahuljice po 25 g, jagode 100 g, breskve 100 g, maline po 100 g, kivi 100 g, kupus salatu 100 g, kiselo mleko 180 g, sutlijaš 40 g.
Koristite “extra virdžin” maslinovo ulje za kuvanje i pečenje; njime zamenite maslac, margarin i druge masti.
Jedite posne sireve, jogurt sa 1,6 % mlečnih masnoća. Hrana treba da bude barena, dinstana na vodi, pečena u rerni ili na električnom roštilju.
Primer jelovnika za mediteransku dijetu:
1. dan:
Doručak: Voćni jogurt ili parče integralnog hleba (60 g) i komad mladog nemasnog sira (30 g).
Užina:jedna voćka recimo pomorandža.
Ručak: Piletina sa roštilja i kuvano povrće ili grilovano pileće belo meso, mešana salata od paradajza,krastavca, crnog luka i nemasnog sira sa maslinovim uljem.
Užina: nekoliko oraha ili badema.
Večera: Spanać i riblja salata ili grilovana riba,pečeni krompir i parče integralnog hleba.
2. dan:
Doručak: Musli sa mlekom.
Užina: sezosko voće oko 100 g.
Ručak: Pečena teletina i salata od feta sira ili punjena paprika sa pirinčem, salata od paradajza ili kupusa sa maslinovim uljem.
Užina:Nekoliko bedema.
Večera: Riba sa integralnim dvopekom
3. dan:
Doručak: Musli sa jogurtom
Užina: Sezonsko voće (kajsije – 100 g).
Ručak: Piletina pržena na maslinovom ulju i zelena salata isto na maslinovom ulju.
Užina: Jogurt i suvo grožđe ili keks bez šećera od celog zrna žitarica.
Večera: Tunjevina i prženi pinjoli ili neka pečena riba i grašak.
4. dan:
Doručak: Musli i mleko ili Integralni hleb oko 90 g i sir.
Užina: 2 reda čokolade.
Ručak: Salata od kuvane piletine i prženih kikirikija ili špageti ili makarone sa paradajz-sosom i narendanim posnijim sirom.
Užina: Suve urme.
Večera: Pržene riba sa patlidžanima i dvopekom.
5. dan:
Doručak: Musli sa jogurtom ili jogurt i med i tanki komad integralnog hleba.
Užina: Sezonsko voće (jagode – 100 g).
Ručak: Salata od lososa i artičoka te prženih bučinih sjemenki.
Užina: nekoliko oraha.
Večera: Punjene lignje sa žara (punjene krakovima i začinima) ili salata od mocarele, paradjza, bosiljka, maslinovog ulja i kriška kukuruznog ili integralnog hleba.
6. dan:
Doručak: Voćni jogurt.
Užina: Dva reda čokolade.
Ručak: Grilovano ćureće meso i salata od paradajza ili riblji brodet, kuvani kupus, palenta i 2 dl crnog vina.
Užina: voće (kupine – 200 g).
Večera: Pašteta od tune i integralni hleb.
7. dan:
Doručak: Tost s maslacem i pekmezom
Užina: Čips od jabuke.
Ručak: Pečeno ćureće meso i 50 g feta sira ili pica sa sirom, pečurkama i svežim paradajzom.
Užina: Dva reda čokolade.
Večera: Salata od morskih plodova.
Međuobroci (užina) kao što se vidi mogu biti: Dva reda tamne čokolade i keks bez šećera, komad svežeg voća, keks bez šećera sa celim žitaricama
Pre pocetka svake dijete posavetujete sa svojim lekarom.
Izvor: zalogaj
Dodajte komentar