Mada pokazuju pohvalne nivoe informisanosti o klimatskim promenama i njihovim posledicama, novo istraživanje beogradskog Fakulteta organizacionih nauka ukazuje na to da žene u Srbiji nisu dovoljno informisane o rodnoj dimenziji klimatskih promena. Autorski tekst potpisuje dr Nataša Petrović, autorka istraživanja.
Istraživanje koje smo tokom 2020. godine sproveli u Centru za ekološki menadžment i održivi razvoj Fakulteta organizacionih nauka u Beogradu, ukazuje da su žene u Srbiji nedovoljno informisane o rodnim aspektima klimatskih promena.
Naime, polovina ispitanica nije sigurna da li klimatske promene utiču više na žene, a 40 odsto njih veruje da uticaj klimatskih promena nije veći, dok samo oko 9 odsto misli da je uticaj veći na žene. Ovi rezultati ukazuju da žene u Srbiji nisu sigurne, ili čak ne percepiraju da klimatske promene utiču više na žene nego na muškarce.
Krivac nije neka opšta neinformisanost kada su u pitanju klimatske promene. Štaviše, istraživanje je svakako pokazalo očekivane rezultate u oblasti aktuelnih pitanja i tema koje su dosta zastupljene u medijima i javnosti, tako da su se odgovori ispitanica pokazali kao značajno procentualno tačni, kao npr da polarni medvedi gube svoje stanište kao rezultat klimatskih promena (99,15% tačnih odgovora); da se glečeri tope kao rezultat klimatskih promena (98,29% tačnih odgovora); da se prirodne katastrofe povećavaju kao rezultat klimatskih promena (96,58% tačnih odgovora) ili da zagađenje može izazvati globalne klimatske promene (95,73% tačnih odgovora).
Ali rodni aspekti klimatskih promena su izuzetak.
Upitnik je bio distribuiran ženama preko interneta, a svaka ispitanica je bila informisana o prirodi istraživanja i informacijama potrebnim za njihovu dobrovoljno odluku da li će ili neće da participiraju u ovoj studiji. Ukupno je bilo prikupljeno 117 odgovora tokom dva meseca istraživanja, a prosek starosti ispitanica bio je 26,48 godina.
Image module
Zašto su žene osetljivije na posledice klimatskih promena?
Iako klimatske promene ne poznaju rodnu diskriminaciju i utiču na sve, evidentno je da žene i muškarci, zbog različitih društvenih uloga, trpe i različite posledice klimatskih promena. Tako su žene vrlo često nesrazmerno više pogođene klimatskim promenama jer imaju ograničen pristup resursima, manji pristup pravdi, ograničenu mobilnost i glas u kreiranju odluka i uticaju na politike. Zato mnogi autori klimatske promene smatraju izazovima koji pogoršavaju rodnu neravonopravnost.
Poslednji dostupni rezultati popisa u Srbiji iz 2011. godine ukazuju na primetne razlike među polovima u kategorijama stanovništva koje obavlja zanimanje i koje je ekonomski neaktivno. Tako, muškarci čine 58% ukupnog broja lica koja obavljaju zanimanje, dok žene čine 57% ekonomski neaktivnih.
U Srbiji su žene brojnije i obrazovanije od muškaraca ali i za 8,8% imaju manje zarade od muškaraca, kako pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku objavljeni u knjizi „Žene i muškarci u Srbiji 2020“. Žene čine većinu u slabije plaćenim profesijama poput zdravstva, prosvete, socijalne zaštite, zauzimaju tek trećinu rukovodećih mesta, a u njihovom vlasništvu je samo četvrtina nekretnina.
Podaci govore da su žene i deca kao osetljive grupe 14 puta podložniji mogućim povredama ili smrti usled katastrofa koje su nastale kao direktna posledica klimatskih promena (a većina prirodnih katastrofa prouzrokovano je ili pojačano klimatskim promenama), pri čemu se ovaj efekat smanjuje ili čak nestaje kako se smanjuju socijalne nejednakosti između muškaraca i žena.
Ono što otežava položaj žena i čini ih evidentno osetljivom grupom u odnosu na muškarce prouzrokovano je pristupom formalnom obrazovanju, ekonomskim siromaštvom, diskriminaciji u distribuciji hrane, ograničenom pristupu resursima, izostajanju iz institucija i procesa koji se odnose na donošenje odluka, kao i ostalim oblicima društvene marginalizacije.
Takođe, širom sveta žene, pa i u Srbiji, imaju manje pristupa izvorima kao što su zemljište, krediti, poljoprivredni inputi, organizacione strukture za donošenje odluka, tehnologije, treninzi i ostale usluge koje mogu da poboljšaju njihov kapacitet da se prilagode klimatskim promenama.
Image module
Pitanja i rešenja
Sve više literature i istraživanja se odnosi na rodno pitanje i pitanje pola kada se govori o klimatskim promenama, jer klimatska varijabilnost i katastrofe govore o tome da su žene posebno ranjive za vreme i posle esktremnih vremenskih događaja.
Primera radi, Triša Glejzbruk u svom radu „Žene i klimatske promene: Studija slučaja iz severo-istočne Gane” (2011) ukazuje na osetljivost žena koje se bave poljoprivredom na klimatske promene, te prikazuje njihovu borbu protiv gladi usled suša, dok Margaret Alston u knjizi „Žene i klimatske promene u Bangladešu” (2015) prepoznaje ključnu ulogu žena u borbi protiv klimatskih promena u siromašnim zemljama.
Broj naučnih radova na ovu temu raste, tako da eminentne svetske baze časopisa beleže porast od čak 55 puta više objavljenih radova u 2022. godini nego što je to bilo 1998. godine.
U našem istraživanju, manji broj ispitanica koje su svesne veće osetljivosti žena na klimatske promene ponudile su sledeća objašnjenja svojih stavova:
„Klimatske promene više utiču na žene zbog nejednakosti polova, posebno u ruralnim delovima. Generalno, one su osetljivije, pa više pogađaju žene.”
„U globalu, žene imaju veću verovatnoću da dožive siromaštvo i imaju manje socioekonomske moći od muškaraca. To otežava oporavak od katastrofa koje pogađaju infrastrukturu, radna mesta i domaćinstva.”
„Klimatske promene pogađaju žene više nego muškarce, jer, prvo, muškarci imaju bolji položaj u društvu, žene su siromašnije od muškaraca, itd.”
Informisanjem i edukacijom žena o klimatskim promenama, one se osnažuju da preduzmu akcije i postanu aktivni učesnici u borbi protiv klimatskih promena. Za ovo postoji više načina:
Upotreba društvenih medija kao odličnih alata za širenje informacija i povećanje nivoa svesti o klimatskim promenama putem kreiranja angažovanih postova, videa i infografika na platformama kao što su Instagram, TikTok, Twitter i Facebook, sa ciljem dopiranja do šire javnosti.
Organizovanje radionica i seminara u školama, na fakultetima, kao i u okviru različitih centara pri lokalnim samoupravama sa ciljem edukacije žena o klimatskim promenama. Radi ovoga potrebno je uključivati eksperte i aktiviste sa ciljem deljanja njihovih znanja i iskustava.
Kreiranje edukativnih materijala kao što su npr.brošure ili online kursevi koji su rodno senzitivni i posebno targetiraju žene radi obezbeđivanje neophodnih znanja za razumevanje klimatskih promena.
Obezbeđivanje potpore edukaciji u vidu knjiga, dokumentaraca i podkastova koji se bave problematikom klimatskih promena i njihovog uticaja na žene. Takođe, obezbeđivanje pomoći ženama koje žele da se aktivno uključe u borbu protiv klimatskih promena tako što bi im se omogućilo povezivanje sa organizacijama i pojedincima koji se bave istim aktivnostima.
O autorki
Dr Nataša Petrović je redovni profesor na Katedri za menadžment tehnologije, inovacija i održivog razvoja Univerziteta u Beogradu – Fakulteta organizacionih nauka.
Izvor: PRessSerbia/Klima 101
Dodajte komentar