Intervju sa Sašom Milošević Maretom!

Kao dete je Saša Milošević Mare voleo fudbal i maštao o tome da postane golman, ali budući da nije imao podršku roditelja, vremenom se, kako je sazrevao, prekomponovao na note.

U bogatoj karijeri radio je pesme mnogim poznatim domaćim zvezdama, a njegovo ime odjeknulo je u javnosti zajedno sa tonovima pobedničke “Molitve” Marije Šerifović, koju je potpisao kao autor teksta i aranžer. Velike simpatije publike ima i kao član žirija u emisiji “Nikad nije kasno” (Prva TV), u kojoj kao predsedavajući, već četiri sezone, preuzima na sebe najteže odluke.

– Ovo je veoma iskrena emisija, radi se bez nekog precizno napisanog scenarija. Zna se red, ali ima i dosta improvizacije što je neophodno za format ovog tipa. Osim toga, u celom regionu gledaoci su nas prepoznali kao ljude koji su pre svega tolerantni, poštuju različitost i trude se da osim dobre muzike emituju i poruke ljubavi.

* Šta vas je motivisalo da budete u timu ovog šou-programa?

– Pre svega profesionalni tim “Grand produkcije” na čelu sa Sašom Popovićem i Žikom Jakšićem koji mi je drug “sto godina”. I sa porodicom Živojinović sam u prijateljskim odnosima. Tako da je to već od početka bila garancija uspešne saradnje, a pogotovo što je ideja veoma plemenita. Žile i ja smo mnogo toga vremenom razrađivali, što je kasnije donelo mnogo dobrih stvari ovoj emisiji.

* Kada vam je kao predsedavajućem žirija bilo najteže da donesete odluku?

– Biću iskren, već tamo od trećeg kruga, a već četiri sezone, mi je uvek teško da prelomim. Tada u emisiji imate šest-sedam pevača koji su vrhunski, a stilski različiti, i onda nije lako odlučiti. Međutim, osim nas u žiriju, u glasanju učestvuju i kompletan orkestar Ace Sofronijevića, zvezde “Granda” koje pevaju u duetu sa takmičarima, kao i publika u studiju. A to je već ozbiljan uzorak kad je reč o ukusu. Zato verujem u to da svi uspešno prepoznajemo takmičara koji treba da prođe dalje.

* Većina njih se celog života ozbiljno bavi muzikom. Da li je teže ocenjivati kandidate iza kojih su godine rada? Neostvarene želje, neke sujete?

– Ovo su ljudi u zrelim godinama i kao takvi savladali su život i njegove tehnike. Oni i te kako znaju da razgovaraju sa svojom sujetom i veoma lepo reaguju na eventualne kritike. E, sad, mi tu nemamo neku edukativnu ulogu, u smislu da ih učimo kako bi trebalo da pevaju. Naš zadatak je da budemo minimalno korektivni i tako radimo. Inače, puštamo ih da budu baš to što jesu i da ispričaju svoje životne priče, što je, takođe, dobro za ceo mozaik emisije.

* Koliko je vreme bitno za ostvarivanje sna?

– Veoma je važno. Naravno, mogu da pričam u svoje ime, i to je jedino validno. Znam da sve što sam u životu želeo iskreno i čemu sam težio, nisam postigao lako. Tek posle mnogo vremena, uložene energije i truda, došao je i rezultat koji sam očekivao.

* Pre žiriranja u ovoj emisiji ocenjivali ste i učesnike u “Prvom glasu Srbije”. Šta ste primili od juniora, a šta od veterana?

– Njihovu energiju, pre svega pevačku, i, iskreno, često mi se, posle snimanja emisije, radi neka nova muzika. To sve zajedno je dobar šou, sa mnogo kvalitetnih pesama iz različitih žanrova. To me inspiriše da stvaram i idem dalje.

* Iako ste proglašeni za predsednika-premijera, da li Žika, ipak, uspe da vas pokoleba kada donosite sud o nekome?

– Žika se striktno ne meša u te stvari, prosto ga je nemoguće naterati na to. Često se dešava da gosti u žiriju dobacuju: “Ajde, Žile, kaži nešto, pomozi nam”, a on im redovno uzvrati: “Nisam vas zato pozvao, da ja donosim sam odluke ne biste ni bili u žiriju.” Tako da apsolutno nikakav uticaj ne vrši na nas.

* Sve veći je broj pevača na sceni, a već dugo se nije pojavila neka velika muzička zvezda. Šta je to što nedostaje?

– Mislim da je medijski pluarizam doveo do toga, pa sad imate preširoku platformu gde se muzika plasira. Ranije ste kampanju mogli mnogo lagodnije da odradite, znao se neki postupak kada nešto hoćete da plasirate na tržište. Danas pevači “gađaju” one tačke koje su za njih bitne – ako su mladi reperi idu jednim putem, a drugim ako su narodnjaci. Tako da nije realno da se pojavi neko koga će, na potpuno isti način, da prihvate i mladi i stari. Osim toga, mislim da imamo već dovoljno naših megazvezda na ovako malom prostoru. Još je teško izboriti se za vrh i opstati na njemu.

* I vaša supruga Ksenija, takođe se bavi muzikom. Da li ste jedno drugom najbolji kritičari?

– U principu jesmo, mada se Ksenija bavi mnogo ozbiljnijom muzikom. Ona je u Beogradskoj filharmoniji zamenik koncert–majstora, a trebalo bi uskoro i da doktorira. Osim toga bavi se i popularnom muzikom, pre svega kroz rad na pratećim vokalima najpoznatijim našim pevačima, što uživo, što po studijima. To je otprilike njen život, a moj je eto, malo “estradniji” (smeh). Ali, svakako se podržavamo, slušamo, pomažemo, “vučemo” i “guramo” jedno drugo. Najbolji smo prijatelji, to je sigurno.

* U protekloj godini potpisali ste scenario za dva pozorišna komada, za film, u planu je bio i autorski album dečje muzike, a poznato je i da pišete poeziju…

– Ovih dana sam na probama jednog pozorišnog komada koji sam napisao za glumce Anju Mit i Stefana Buzurovića, reč je o duo-drami “Raj na zemlji”. Premijeru očekujemo u junu, a možda ćemo sačekati i početak sezone. Očigledno da je pozorišni pisac trenutno pretekao poetu (smeh).

* A šta je sledeće na vašem repertoaru?

– Ono što najviše volim na svetu – komponujem i sarađujem sa mnogim mladim, ali i poznatim pevačima. Radeći jedan posao, odmaram se od drugog, i obrnuto. Tako sam pronašao savršen balans.

* PRE muzike velika ljubav bila vam je fudbal. Šta je ostalo od nje?

– Dvojica starijih sinova aktivno igraju fudbal. Ognjen trenutno brani u FK Basku. Luka će verovatno krenuti njegovim stopama, jer već godinu dana ima individualne treninge. Vanja ima četiri i po godine, trenira aikido i nedavno je položio za žuti pojas. Ali, naložio nam je da ga što pre upišemo, kaže, “u fudbal” (smeh). Tako da imam mnogo naslednika i to na mestu golmana. A ja dugo nisam stao na go. Treniram jedino brzi hod uz Dunav, moram da se zadovoljim sa tim u ovim godinama (smeh).

Izvor: Novosti.rs