Sa pet miliona noćenja prošle godine, ostrvo Krk je bilo među turističkim liderima na Jadranu, a najave i očekivanja za ovu letnju sezonu govore da će rekord ponovo biti oboren.
Kao i u ostatku Istre i Kvarnera, Nemci su najbrojniji gosti na Krku i tako će verovatno biti i ove godine. Slede ih i drugi veliki zapadni narodi, a uprkos geografskoj udaljenosti, sve je više gostiju iz Bosne i Hercegovine koji se odlučuju za odmor na Krku. Najviše ih je iz jugozapadnih krajeva Bosne i Hercegovine.
Krk je po mnogo čemu posebno ostrvo. Pre svega zbog činjenice da je sa kopnom povezan mostom i što, za razliku od ostalih jadranskih ostrva, ne morate da koristite trajekt ili brod kao prevozno sredstvo da biste došli do i od Krka. Tu je i aerodrom, koji je veoma prometan u letnjoj sezoni.
Mnogo je intrigantnih informacija o ovom ostrvu na severnom Jadranu, koje pored svojih prirodnih lepota, brojnih plaža i gastronomske ponude, privlači milione gostiju iz celog sveta. Naime, oni koji su ljetovali na Krku do 1993. godine bili su uvereni da su posetili najveće jadransko ostrvo.
Tada su, s druge strane, geodeti savremenim kompjuterskim merenjima došli do podatka da su Krk i susedno ostrvo Cres potpuno identični po površini, 405,78 kvadratnih kilometara. Međutim, s obzirom na to da nivo Jadranskog mora postepeno raste, a obale ostrva Cresa su strmije od Krka, za očekivati je da će Cres u bliskoj budućnosti postati najveće ostrvo na Jadranu.
Stanovnike i turističke radnike Krka ovo ne brine, jer, kažu, imaju mnogo drugih dobara kojima će privući goste. Ljubitelji istorije svakako neće propustiti posetu crkvi Svete Lucije kod Baške, gde je sredinom 19. veka pronađena Bašćanska ploča, drevni hrvatski spomenik, pisan prelaznim oblikom glagoljice, oko 1100. godine. Danas je na Krku sačuvana kopija ovog, svakako jednog od najpoznatijih spomenika iz tog dela istorije.
Bogato istorijsko nasleđe Krka može se doživeti gotovo na svakom koraku. Sam grad Krk poznat je po brojnim građevinama, srednjovekovnoj baštini koja je nastala u vreme mletačke dominacije ovim prostorom. Krčki knezovi Frankopani su se istakli u ovom periodu i uspeli su da ostanu u Krku nekoliko vekova zahvaljujući svom veštom političkom koketiranju sa Venecijom. Danas se, gotovo u izvornom stanju, može videti Frankopanski dvorac, koji je sačuvan kao svedok bogate istorije ovog grada.
U gradu se nalaze brojne crkve, palate i kule, kao što su Palata Porat, Kula Garbin i Kula Vela Placa. Gradskim ulicama dominiraju kamene kuće sa crvenim krovovima i prozorima ukrašenim cvetnim motivima. Posebnu atmosferu grada Krka čini i živahna letna scena koja nudi razne kulturne i zabavne događaje. Panoramom grada, međutim, dominira zvonik katedrale, izgrađen u gotičkom stilu u 16. veku. Godine 1767. umesto dosadašnjeg šiljastog vrha sagrađen je barokni zvonik i postavljen anđeo.
Krk ima i “najužu ulicu na svetu“
Na Krku ima mnogo mesta koja vredi posetiti, ali malo turista propušta odlazak u Vrbnik. To je jedno od najstarijih mesta na ostrvu. Prvi put se pominje 1100. godine. Zbog svoje bogate istorije, Vrbnik se naziva kolevkom hrvatske pismenosti. Svojim urbanim dizajnom pleni posetioce, jer je premrežena nizom uskih popločanih ulica, a njegove kamene kuće izdižu se iznad mora u veoma skladnu celinu.
Vrbnik je poznat i po “najužoj ulici na svetu“. Najuži deo Klančićeve ulice širok je tek nešto više od četrdesetak centimetara, a prolazak kroz njega predstavlja izazov za sve posetioce, posebno one korpulentne. Prema Ginisovoj knjizi rekorda, najuža uličica nalazi se u nemačkom Rojtlingenu, ali kako je zapravo reč o prolazu između dve zgrade, Vrbničani odlučno tvrde da je njihova ulica Klančića “najuža prava ulica na svetu”.
Foto: Printscreen
Izvor: PRessSerbia/ klix.ba
