“Nikad nije donosio radost u naše živote. Shvatila sam da ne želim da se bavim nečim zbog čega ću biti nesrećna. Međutim, kad sam dobila otkaz na poziciji sekretarice u jednoj firmi počela sam da glumim. Jedan od kolega mog oca mi je rekao da sam talentovana za glumu i, da budem iskrena, radila sam taj posao samo da bih zaradila. Vremenom sam jako zavolela priče ljudi koje sam glumila i samo sam želela uloge koje imaju interesantnu podlogu za rad. Nije mi nikad bila bitna glavna uloga. Na kraju ovaj posao te nauči da postaneš empatičan jer uvek gledaš život iz ugla druge osobe”, rekla je Fonda za “Hollywood Reporter”.
Nažalost, život glumice nije bio nimalo lak…
U iskrenom intervjuu koji je dala koleginici Bri Larson za “The Edit”, nedeljni dodatak Net-a-Porter, prvi put je progovorila o nekim detaljima iz privatnog života – da je bila žrtva zlostavljanja i silovanja starijih i moćnih muškaraca.
Dobitnica dva Oskara je prvi put bila silovana kao devojčica, ali nije želela da iznosi detalje. Takođe, ostajala je bez posla jer nije htela da spava sa svojim šefovima. Fonda priznaje da joj je trebalo 60 godina da nauči kako da se zauzme za sebe.
– Nekad nisam znala da kažem da mi se ne sviđa način na koji me neko tretira. Volela bih da sam tada znala sve što danas znam.
Glumica je pre nekoliko godina u memoarima otkrila da je njena majka takođe bila žrtva seksualnog zlostavljanja zbog čega je izvršila samoubistvo tokom boravka u sanatorijumu, kad je Džejn imala samo 12 godina. Fonda je govorila i na godišnjici osnivanja “Centra za rehabilitaciju žrtava” gde je pričala o onome kroz šta je prolazila njena majka.
Za majčinu sudbinu Džejn je saznala tek pošto je pročitala medicinsku dokumentaciju u kojoj je pisalo da je Frensis bila silovana kad je imala samo osam godina.
– Tada mi je sve postalo jasno, sve se nekako posložilo. Shvatila sam otkud bezbroj plastičnih operacija, odakle osećaj krivice, tek tada sam shvatila zašto nije mogla da bude intimna s nekim. U tom trenutku sam joj sve oprostila.
Frensis je 1950. godine bila smeštena u mentalnu ustanovu “Craig House” u Njujorku u kojoj je izvršila samoubistvo na svoj 42. rođendan, nakon što joj je Henri zatražio razvod.
Džejn i Frensis su bile podjednako nesrećne zbog života sa Henrijem Fondom. Iako je Henri jedan od najvoljenijih američkih glumaca, njegovoj porodici nije bio preterano drag zbog narcisoidnog ponašanja i problema sa alkoholom.
Povređena Džejn nije želela život svog oca, zato je i bežala od glume godinama, ali ona je na kraju došla po nju.
Fondina karijera od šezdesetih godina, pa sve do 1990. godine je tekla kao mled i mleko. Brojna priznanja od strane kritičara, filmske nagrade i ljubav publike. Prvog Oskara je osvojila 1970. godine za film “Klute”.
Glumica je 1990. godine rekla da se povlače iz sveta filma i nije je bilo sve do 2005. godine.
“Olako sam shvatila svoj uspeh dok sam bila mlađa. Nisam želela da budem glumac, nisam volela taj posao. Napravila sam mnogo grešaka. Ali, evo šta je zanimljivo. Kad sam se vratila u svojim šezdesetim bilo mi je mnogo bitnije da se dokažem kao glumica. Imam utisak da sam početnik. Pošto nije bilo uloga za žene mojih godina, počela sam sama da tražim i da pravim filmove za sebe i za žene mojih godina”.
Prvi film koji je Fonda snimila posle 15 godina karijere je “Za sve je kriva svekrva” sa Dženifer Lopez koji je ostvario veliki komercijalni uspeh.
Pre dve godine nominovana je za Zlatni Globus za film “Youth”, a sledeće godine je gledamo u komediji “Book Club”. Kao što je rekla, ona je glumica koja je kao početnik, koja je tek zakoračila u svet glume i osvaja svet.
Izgleda besprekorno gde god se pojavi, a česta je tema njen mladolik izgled. Iako je priznala da se podvrgnula pokojoj estetskoj korekciji, veliku ulogu imaju i godine vežbanja aerobika. Naime, Džejn je, mnogo pre nego što je fitnes bio popularan, u Los Anđelesu otvorila studio koji je bio posvećen kombinaciji aerobika, gimnastike i plesa. Sve je sama vodila.
“Rano sam zaključila da takva vrsta vežbanja ima ogroman uticaj na moral. Red aerobika, gimnastike i plesa. I kad sam imala hrpu posla, uvek sam se oslanjala na vežbanje jer sam kasnije imala više energije, a depresija bi nestala”.
Džejn je jedna od retkih žena u Holivudu koja zakoračila u drugu dekadu života potpuno dostojanstveno i podsetila publiku koliko izgled u suštini nije bitan.
“Kao dete sam imala problema sa svojim izgledom. Gledajući oca, mislila sam da moraš da budeš lep da bi bio voljen. To je ostavilo ogromne posledice na mene kao odraslu ženu jer sam u četrdesetim bolovala od bulimije. Nikakve nagrade, priznanja i ljubav mi nisu značili, ali tad sam imala izbor ili život ili smrt, ili porodica ili samoživost. Tu sam i dalje, dakle znate šta sam izabrala”.
(prva)
Dodajte komentar