Gledajte u dete, a ne u toplomer

Zbog čega mame i tate ne bi trebalo da se plaše visoke temperauture i na koji način mogu da pomognu bolesnom detetu, savetuje pedijatar dr Biljana Uzelac.

Hajde da malo popričamo o toj “temperaturi” koje se mnogi roditelji plaše. Visoka temperatura nije nešto čega bi trebalo da se plašimo i nije nešto što bi trebalo da “skidamo” čim se pojavi. Kada se naš organizam razboli (kada ga napadnu virusi ili bakterije) on pokušava da izgradi više leukocita (belih krvnih zrnaca) koji su “vojska za borbu protiv neprijatelja” (virusa/bakterija). Da bi smo napravili što više “ratnika” (leukocita) treba nam dosta energije a nju dobijamo tako što organizam povisi temperaturu. Što je viša temperatura, više i brže rade “fabrike za proizvodnju tih ratnika”. Dakle, što je viša temperatura, više energije organizam dobija da se izbori sa bolešću. Telo je umorno, apetit pada jer je to odbrambeni način organizma da svu energiju utroši na odbranu. Svi drugi pogoni staju ili usporavaju i sve se prebacuje na proizvodnju “ratnika” (imunog odgovora na atak) I…. šta se desi kada mi spustimo temperaturu? Spustimo energiju i brzinu pravljenja naših odbrambenih trupa, što znači da ćemo imati manje boraca i da će nam duže trebati da ozdravimo – po USA studijama, dva dana duže traje oporavak kod zdravih ljudi bez kompromitovanog imunog sistema.

Dakle: temperatura je potrebna i dobra! Nemojte je se plašiti.

Kako bi roditelji trebalo da reaguju kada dete dobije temperaturu?

Odgovor na pitanje je: roditelji moraju da posmatraju svoje dete i reaguju u skladu sa time kako se dete ponaša, a ne koji je broj ispisan na toplomeru. Neka deca čak i sa 39 temperaturom leže u krevetu bez bolova i miruju, te bi njima trebalo davati samo što više tečnosti da ne bi dehidrirali i pustiti ih da koriste svu energiju koju prave za odbranu. Takođe, pored tečnosti, potrebni su im i vitamini, kao podrška imunom sistemu.

Međutim, ukoliko je dete u bolovima i ne može da spava ili uzima tečnosti, onda treba misliti o “skidanju” temperature.

Kako deci skidati visoku temperaturu?

Prvo što bi trebalo uraditi je istuširati dete MLAKOM vodom (nikako hladnom jer nema potrebe da se mališan stresira toliko, a i mlaka voda će biti hladnija od temperature koju ono u tom trenutku ima). Ne preporučujem da se stavi dete u kadu sa mlakom vodom jer ako ima visoku temperaturu, telom će svojim ugrejati tu vodu i efekat neće biti isti. Dakle tuš konstantno donosi istu temperaturu vode i ujednačeno hladi. Glava deteta ima veliku površinu i hlađenjem glave brže ćete ohladiti telo, dakle, tuširati i glavu i telo.

Da li se preporučuju “tretmani” naših baka (čarapice sa sirćetom ili krompirom, masiranje alkoholom, preznojavanje)?

Bake najbolje znaju sve. One čuvaju mudrosti koje su se prenosile sa generacija na generacije. U narodnim lekovima ima dosta istine, a i iskustva. Ne preporučujem trljanje alkoholom i rakijom. Alkohol suši kožu a može i da napije dete – i od inhalacije isparenja). Voda je sasvim dovoljna. Što se tiče krompira i sirćeta, može, neće da škodi, jer i dalje nećemo davati lekove za skidanje temperature (kao što su brufen, paracetamol itd.). Dakle – OK je.

Što se preznojavanja tiče, htela bih da naučim roditelje jednu stvar o temperaturi. Možda olakša malo brigu i smanji anksioznost.

Ako dete ima povišenu temperaturu praćenu groznicom, drhtanjem, hladnim rukama i nogama –  to znači da temperatura i dalje raste i da je treba pustiti da raste. Telo pokušava da ceo krvotok usmeri ka unutra, da utopli centar, a groznicom (kada se dete trese) se podiže temperatura tela. U ovom slučaju treba utopliti dete i pustiti ga da napravi temperaturu koja mu je potrebna za borbu protiv bolesti.

U slučaju da dete ima povišenu temperaturu i da “gori”, da je vruće, preznojava se, dakle da je telo stiglo do “željene” povišene temerature (ma koji da je to broj na toplomeru 38C, 39C, 40C), to znači da temepratura više neće mnogo rasti i da sada možemo da mu pomognemo da pregura ovaj period. Znači, što više tečnosti, tuširanje mlakom vodom itd.

Namerno dajem primere visokih brojeva temperature čisto da znate da je i to u redu. Broj nije bitan, bitno je stanje vašeg deteta – kako se ponaša i kako reaguje na temeraturu i svoju bolest.

Kada dete može dobiti fras?

Naravno, postoji veliki strah roditelja od febrilnih konvulzija ili frasa izazvanog temperaturom.

Zapamtite ovo, roditelji: febrilne konvulzije ne nastaju od visoke temperature već od BRZINE rasta kao i pada te temperature. Dakle, ako previše brzo poraste (skoči sa 37 do 39 previše brzo – što ne možete, na žalost, kontrolisati) onda može doći da febrilne konvulzije. Može, a i ne mora. Takođe, ako prebrzo padne temperatura (npr, sa 39 na 37) opet može nastati isti problem. Dakle, i ako oborite naglo detetu temperaturu lekom, i to može izazvati konvulzije.

S toga, znajte da ne možete kontrolisati nastanak ovog problema i da ako dođe do istog, morate da pozovete hitnu pomoć i odmah odvedete dete kod lekara. Febrilne konvulzije se ne leče u biti i ne mogu da izazovu nikakve poremećaje, ali dete treba posmatrati i proveriti da li je sve u redu.

Opšte preporuke – koju hranu i napitke bi trebalo davati detetu?

Detetu bi trebalo ponuditi laganu hranu, čorbice, supice, voće, vitamine i što više tečnosti. Ako dete neće da jede, ne mora, ali mora da pije. Kokosova voda je izuzetno slična telesnoj tečnosti, sadrži i elektrolite i šećere u dobroj razmeri pa možete i to da dajete detetu.

Kod beba, preporučuje se što više podoja i, ako to ne ide, davanje elektrolitne vode. Ne preporučujem nikakva masovna pića kao što su vode za sportiste – pune su hemikalija, veštačkih boja i šećera.

Kada bi dete trebalo odvesti kod lekara?

Ukoliko nastanu febrilne konvulzije, odmah vodite dete kod lekara. Takođe, ako ste u panici zbog visoke temperatute i ne znate šta da radite, možete da posetite svog pedijatra. Ali ako je samo visok broj na toplomeru, a dete OK, ne trebate da ga vodite odmah u hitnu. Imate vremena da ga hidrirate, posmatrate i date mu što više vitamina. Sačekajte dan, dva da vidite kako se odvija bolest. Ako počinje kašalj, bol u ušima, proliv ili bilo šta drugo, dete odvedite na pregled.

Ne treba skakati na prvu loptu i pri svakoj visokoj temperaturi odmah juriti kod doktora. Čekaonice su pune virusa, te ćete dete izložiti drugim infekcijama u trenutku kada mu je imunitet već slab i bori se sa jednom od bolesti.

Koliko bi dete nakon obaranja temperature trebalo da ostane kod kuće (kada može u vrtić, školu)?

Ja sam za to da se što duže bude kod kuće, što je mlađe dete, lakše je izostati iz škole, starija deca mogu dosta propustiti od nastave i biti u zaostatku, pa je teže.

Bar dan, dva posle temperature i smirenja simptoma dete mora da ostane kod kuće, da se zaceli organizam. Takođe, zavisi da li je leto ili zima, zimi ima više bolesti, pogotovo u sezoni gripa, pa preranim vraćanjem u kolektiv, dete će biti u većem riziku da se ponovo razboli jer nema dovoljan broj “ratnika”, leukocita, za odbranu od bolesti.

Koji je najpouzdaniji metod merenja temperature?

Moj savet je da ne trošite pare na neke moderne i skupe toplomere i da ne radite “matematiku” oduzimanja/dodavanja stepena u zavisnosti da li je merena oralno, rektalno ili aksilarno (ispod miške). Kao što sam navela, to je samo BROJKA. Bitno je vaše dete – kako se ono ponaša i kako izgleda. Pratite njegov organizam i njegov ritam.

Imajte toplomer neki u kući čisto da možete da pratite stanje, ako vam je tako lakše. Naše bake su merile nadlanicom temepraturu, i bitno im je bilo samo da znaju da li dete “gori” ili ne “gori”. Nije bitno bilo da li je temperatura 38.1C ili 37.9 C.

I za kraj, rekla bih nešto o lekovima koji se obično koriste “protiv” temperature: Ibuprofen (advil, brufen, motrin – različita imena za isti lek) i Acetaminofen (paracetamol, tylenol…).

Ukoliko dođe do toga da je lek potreban, roditeljima bih preporučila Ibuprofen. Acetaminofen pri svom razlaganju prolazi kroz jetru i može da izazove dosta nus efekata. Može da poveća rizik od astme, alergija, može da oštetiti jetru. Takođe, smanjuje nivo supstance zvane glutation u organizmu koja je glavna pomoć organizmu da ukloni otrove, teške metale i hemikalije iz tela – kada nje nema, jetra se teško bori sa toksinima. Dakle, NIKADA ne dajte acetaminofen (paracetamol) pre i posle vakcinacije jer će vakcine biti mnogo toksičnije za telo nego inače.

(yumama)