Istopolni par pingvina, Skiper i Ping, pokušava da dobije sopstveno mladunče u Berlinu.
Dva mužjaka pingvina u zoo vrtu u Berlinu brinu se o napuštenom jajetu od jula meseca, u svojim dugim naporima da postanu roditelji.
Istopolni par Skiper i Ping želi da dobije sopstveno mladunče. Čak su poznati i po „pokušajima da izlegu ribu i kamenje” izjavio je nedavno portparol Maksimilijan Jager za list Berliner Cajtung, prenosi Bi-Bi-Si.
On je rekao da su dva kraljevska pingvina usvojila jaje koje je napustila jedinka ženke iste vrste u zoo vrtu, kao i da se „ponašaju kao uzorni roditelji koji se smenjuju da bi grejali jaje”, držeći ga na nogama ispod stomaka.
Sada rade sve što mogu da zaštite svoj dragoceni „tovar” od ljubomornih rivala nakon malo ohrabrivanja ljudskih staratelja.
„Samo je trebalo da ga spustimo na noge jednog od momaka, već je znao šta da radi”, rekao je Norbert Zamel, čuvar u zoo vrtu.
Ženka u grupi od šest kraljevskih pingvina pokazivala je malo interesovanja za svoja jaja u poslednje vreme, a zoo vrt nije dobio mladunče pingvina od 2002.
„Bilo bi sjajno da se jaje uspešno izlegne”, rekao je Zamel, ističe Bi-Bi-Si.
Gej pingvini i jednog i drugog pola nisu ništa novo, a mogu se naći i u divljini i u zatočeništvu.
Pingvini iz zoo vrta u Londonu pridružili su se gradskom obeležavanju „Prajda” ove godine, a Dingl Akvarijum u Irskoj čak je imao i većinski broj gej pingvina, sa osam od ukupno 14 papuanskih pingvina koji su imali partnera istog pola.
Ali briga o Skiperu i Pingu možda još uvek nije gotova.
„Stvar je u tome što ne znamo da li je jaje bilo oplođeno”, kaže Maksimilijan Jager.
Ako budu imali sreće, zoo vrt u Berlinu dobiće ovih dana prvo mladunče pingvina kod istopolnog para pingvina.
Zajedno do kraja života
Pingvini su ptice koje ne mogu da lete, jer su im krila evoluirala u peraja i žive na južnoj hemisferi. Pola života (prema nekima čak 75 odsto) provedu u vodi, a pola na kopnu. Neke vrste napuštaju vodu samo radi parenja i u vreme mitarenja. U zavisnosti od vrste, jedinke žive po 15 do 20 godina ili duže.
Gnezde se uglavnom u obalskom području koje je najbliže moru i tada se sakupljaju u velika jata. Često su gnezda udaljena od obale, pa roditelji moraju da prelaze dug put preko peščanih dina i da među hiljadama gnezda i mladunaca, od kojih svi trče ka njima moljakajući hranu, bez greške pronađu svoje. Prepoznaju se po glasovima, a inače se sporazumevaju kricima, kliktanjem i gestovima. Pojedini parovi iz godine u godinu zauzimaju isto mesto za gnezdo.
Nekada se mužjaci udvaraju ženkama tako što za njih biraju i nude im kamenčiće za izgradnju gnezda. Neki pingvini ostaju s istim partnerima tokom celog života, a neki samo po jednu sezonu. Carski pingvini legu po jedno jaje u sezoni, a ostale vrste po dva, o kojima zajedno brinu i mužjaci i ženke. Za vreme jakih zima, ženke odlaze na nekoliko meseci, love i nabavljaju hranu za mlade, dok mužjaci ostaju na kopnu i leže na jajima. Kada se ženka vrati, uloge se izjednače. Dešava se da ženka hrani mužjaka ribom koju je delimično svarila, dok recimo mužjak carskog pingvina, iscrpljen nakon dvomesečnog gladovanja, odlazi u more da sam pronađe hranu.
Kao kod mnogih drugih vrsta, kod pingvina je zabeleženo homoseksualno ponašanje. Zanimljivo je da ukoliko se upare dva mužjaka istih sklonosti, ostaju zajedno do kraja života. Čak zajedno prave gnezdo u kome čuvaju kamen kao surogat jajeta.
Foto: Pixabay
Izvor: PRessSerbia/Politika
Dodajte komentar